Izvor: Politika, 02.Apr.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rano otkrivanje depresije i srčanih bolesti

Srbija treća u Evropi po smrtnosti zbog bolesti srca, a očekuje se da depresija bude među najmasovnijim oboljenjima 2020.

U domovima zdravlja naredne godine biće organizovani nacionalni programi za rano otkrivanje depresije i kardiovaskularnih bolesti, a trenutno je u toku priprema planova na koji će se način ovi preventivni pregledi sprovoditi. Kako je za „Politiku” najavila profesorka dr Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja, ovi skrining programi su neophodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer su kardiovaskularne bolesti po broju obolelih i umrlih na prvom mestu u našoj zemlji, a broj obolelih od depresije je u porastu i očekuje se da ona bude 2020. godine među najčešćim bolestima.

– I u susret tom vremenu krećemo da na određeni način počnemo da radimo skrining tehnike za ove dve vrste oboljenja. Mislimo da je posebno značajno da depresiju ili sklonost ka depresiji otkrijemo kod mlađih ljudi, jer su oni kandidati da se u vreme za koje se procenjuje da će ona biti najmasovnija (2020), tada i razbole. Materijali i dokumentacija sada se pripremaju i mislimo da će domovi zdravlja i zdravstveni sistem biti osposobljeni da do kraja godine krenu sa radom, a da će 2014. biti godina ovih skrininga. Ovu 2013. smo proglasili godinom nacionalnog programa za rano otkrivanje raka – istakla je ministarka zdravlja.

Postoje testovi, navodi ona, koje će svaka osoba rešavati kad dođe kod izabranog lekara na neku kontrolu, ili kada je zalečila neku bolest. Preduslov je da osoba bude i psihički i fizički zdrava i da onda radi test na depresije gde će sama da procenjuje sebe.

– To je prva selekcija, a druga je da se ide na neke procene i testove koje će raditi stručnjaci sa onima koji na prvom testu budu imali pozitivan rezultat. Kada je reč o kardiovaskularnim bolestima, treba voditi računa o faktorima rizika, kao što su visok pritisak, gojaznost, pušenje cigareta, nekretanje, dijabetes. Lekari na to moraju da budu usmereni. Za kardiovaskularne bolesti lekara opšte prakse najpre treba obučiti kako će pratiti faktore rizika kod pacijenata. Onog momenta kada se primeti rizik, pacijent će se uputiti stručnjaku. Svaki dom zdravlja treba da ima dobro obučene lekare opšte medicine za prepoznavanje riziko-faktora i kardiovaskularne bolesti i psihijatra koji će pomoći u otkrivanju ovih oboljenja – objasnila je naša sagovornica.

Procenjuje se da će u budućnosti svaka druga žena imati barem jednu depresivnu epizodu u životu i da je ovde reč o savremenoj bolesti, za koju ministarka zdravlja smatra da će u budućnosti biti još učestalija.

– Kod nas se depresija leči na potpuno isti način kao i u svetu. Postoje farmakološke i nefarmakološke metode. Blage depresije se leče psihoterapijom bez lekova, a umereno teške i teške – lekovima i određenim stilom života. Depresijom su se do sada isključivo bavile institucije i pojedinci koji rade u psihijatrijskim ustanovama, a mislim da izabrani lekar mora da bude podučen da rano prepozna depresiju, jer je rana dijagnoza polovina lečenja – zaključila je dr Slavica Đukić-Dejanović.

Srbija je na trećem mestu u Evropi po smrtnosti i broju obolelih od srčanih oboljenja, a svakih 15 minuta jedna osoba umre od posledica bolesti srca ili krvnih sudova. Procenjuje se da se gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. S druge strane, depresija je mentalna bolest koja uključuje osećaje tuge, beznađa ili bespomoćnosti i traje dve nedelje i više. Depresiju često prati gubitak interesa za život, smanjena energija, osećaj bezvrednosti ili nemogućnost da se obavljaju poslovi jer osoba više nema koncentraciju da radi sve ono što je ranije sa lakoćom radila. Neke depresivne osobe imaju osećaj apatije, pa ih ne pogađaju ni dobre ni loše vesti.

D. Davidov-Kesar

objavljeno: 02.04.2013.

Nastavak na Politika...