Izvor: Politika, 19.Nov.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raketa od otpadaka
Miloš Nešovanović iz Čačka osvojio postupak proizvodnje goriva za protivgradnu raketu od odbačenih materijala
Čačak – Zavod za intelektualnu svojinu Srbije registrovao je nedavno patent inženjera Miloša Nešovanovića iz Čačka pod nazivom „Proizvodnja pogonskog punjenja protivgradne rakete od vojnih otpada“. Reč je o složenom postupku prerade eksplozivnih materija koji je tehnolog osvojio radeći u lučanskoj fabrici „Milan Blagojević – Namenska“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Tako su rakete, koje nose pakovanje srebro-jodida među oblake, na visinu od 6.000 ili 8.000 metara, dobile gorivo od odbačenih materijala u vojnoj fabrici. Taj otpad obuhvata dvobazna raketna goriva (barute) u čvrstom stanju kojima je istekao rok upotrebe od 36 meseci, ili nemaju tržište, izbačena su iz upotrebe, odnosno ne ispunjavaju standarde.
– Nagomilani otpad koji je preživeo i bombardovanje bio je balast za fabriku a spaljivanje je jedino rešenje, iako opasno, komplikovano i veoma štetno po okolno stanovništvo. Niko se nije usuđivao da se bavi projektilima kojima je istekao rok i ja sam sebi postavio zadatak da se na koristan način oslobodimo tog otpada, i tako sprečimo ekološko zagađenje Lučana i Dragačeva i promenu mikroklime – kaže Nešovanović za „Politiku“.
On ističe da se u razvijenim zemljama ovakvi otpaci baruta spaljuju u specijalnim pećima opremljenim isto takvim filterima. Jer, sagorevanjem jednog kilograma raketnog goriva oslobađa se čak 1.200 litara ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, azotovih oksida, cijanovodonika, čađi, oksida olova, bakra, magnezijuma... Pored toga, u sastavu raketnih goriva su transformatorsko ulje, hlorovani bifenili i sve to izaziva mutagene, teratogene i kancerogene efekte po žive organizme. Zbog toga je mnogim spalionicama, opisuje naš sagovornik, zabranjen rad pošto u mikroklimi mesta ostavljaju produžen negativni efekat narednih godina:
– Najpre sam otpadno gorivo ispitao, da li je stabilno i može li se koristiti, a zatim homogenizovao dodavanjem aditiva. Sledi polučasovno valjanje, od šest do osam puta, između cilindara zagrejanih na 90 stepeni. U platno koje se tako dobija dodaju se nedostajuće komponente, i pre i posle valjaka.
Sadržaj tih modifikatora Nešovanović ne saopštava, oni ostaju izumiteljeva tajna. Posle valjanja, platno namotano u rolnu odlazi u presovanje pod vakuumom i oblikuje se u cilindar dužine 405 i prečnika 60 milimetara. To je, sada, novo raketno gorivo za protivgradne projektile. U unutrašnjosti tog cilindra čitavom dužinom je zvezdasta šupljina. Time gorivo, koje sagoreva pod pritiskom od 60 do 120 bara, dobija balističke karakteristike, ne sagori odmah već iznosi raketu do osam kilometara visine. Težina jednog goriva je 1.700 grama.
Nešovanović napominje da je transfer tehnologije dvobaznih raketnih goriva iz Viteza u fabriku „Milan Blagojević“ počeo 1994. godine uz angažovanje inženjera iz Vojnotehničkog instituta koji su nekada radili u tamošnjoj fabrici „Vitezit“. On dodaje da je pri osvajanju ovih goriva u Lučanima, isprobavanju alata i opreme i definisanju sastava nastalo prilično otpadaka koje je bilo teško ugraditi u nove serije raketnih goriva.
– Mojim postupkom prerađeno je oko 6.000 kilograma neupotrebljivog otpada, koliko se tada zateklo u fabrici, i proizvedeno isto toliko kvalitetnog raketnog goriva koje je prodato Republičkom hidrometeorološkom zavodu po ceni od 20 evra za kilogram, pa ugrađeno u protivgradne rakete „Poliestera“ iz Priboja. Sva goriva iskorišćena su 2002. godine i nijedno nije reklamirano. U vojnim fabrikama i skladištima u Srbiji danas postoje velike količine otpadnog goriva ali se ono, koliko znam, ne prerađuje – tvrdi Nešovanović.
Čak ni u Lučanima. Tehnolog veli da je razlog za to sudski spor, pošto je kao vlasnik izuma od fabrike zatražio naknadu za korišćenje patenta. Očekuje se da će Viši sud u Čačku uskoro izreći presudu u ovom slučaju, a Nešovanović je u međuvremenu napustio Lučane i radi u fabrici papira „Diva“, u Preljini kod Čačka.
Gvozden Otašević
objavljeno: 20/11/2010
