Izvor: Vostok.rs, 09.Feb.2014, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radosne iluzije Evrope?
09.02.2014. -
Nova vizit-karta Evrope postaju LGBT-tendencije. Škotska je postala 16. zemlja, koja je zvanično dozvolila ljudima netradicionalne seksualne orijentacije da sklapaju brak. Doduše, sa napomenama. U usvojenom zakonu, naprimer, ima odredbe, koja garantuje pravo da se istupa protiv jednopolnih brakova, a da se pri tome ne smatra homofobom. Osim toga, dokument omogućuje sveštenicima da odbijaju održavanje ceremonije venčanja homoseksualnih parova.
Danas prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << seksualnih manjina podržavaju i brane na državnom nivou Kanada, JAR, neke države SAD, jedan deo zemalja Latinske Amerike, kao i Novi Zeland. U Starom Svetu je prva država, koja je pristala da legalizuje, doduše, onda ne na državnom nivou, jednopolne brakove, bila Danska. 1989. godine u Kopenhagenu je bio registrovan savez imeđu dva muškarca. Zvanični zakon o „jednopolnom partnerstvu“ bio je usvojen tek 2012. godine. Holandija je već 2001. godine pružila jednaka prava na stupanje u brak heteroseksualnim i homoseksualnim parovima.
Nije slučajno, što je aktiviranje seksualnih manjina u odbrani svojih prava i sloboda počelo upravo danas. S jedne strane je to logični rezultat seksualne revolucije, koja je potresla evropske zemlje sredinom proteklog stoleća. S druge je strane podrška LGTB nije ništa drugo, već sporedan rezultat evropske politike multikulturalizma, - uveren je direktor Međunarodnog instituta Najnovijih država Aleksej Martinov.
- Inače, smisao multikulturalizma se sastojao u tome da su u zemljama EU bili spremni da učine Evropljanina od svakog, ko se tamo nađe. Prvo je osnovna ideja te koncepcije bila upućena doseljenicima iz bivših evropskih kolonija. Doduše, ispalo je da tu ima i negativna strana - rođeni Evropljani su morali da odustanu od nacionalne i etničke pripadnosti, kulturnih tradicija, da bi se izjednačili s doseljenicima iz zemalja trećeg sveta. Ova koncepcija se nije odomaćila u Evropi, te je propala. Međutim, ideja stvaranja prosečnog Evropljanina, totalna tolerantnost prema svima i svemu rezultirale su time, što su Evrpljani morali ne samo da nemaju nacionalnu pripadnost, već ni spol. Grubo govoreći, Evropljanin je „ono“.
Podrška homoseksualnih brakova i zaštita prava seksualnih manjina danas imaju u većoj meri političku motivaciju. Tradicionalisti u ovom slučaju prosto su primorani da povlađuju novim tendencijama. Takvo uverenje je u intervjuu Glasu Rusije izrazio potpredsednik Centra modeliranja strateškog razvoja politikolog Grigorij Trofimčuk.
- Sve zemlje koje će u određenom trenutku postati članice EU, polako će morati da prihvataju upravo tu odredbu. U nekoj etapi će ona biti važniji test za političku lojalnost, nego učlanjivanje u NATO.
Ne sme se zaboraviti ni aktivni antihrišćanski pokret, koji se danas širi u zemljama EU. Borba protiv crkvenih kanona, kao i težnja da se duhovno izbaci na margine društvenog života, rezultira podrškom toga, što u crkvi nazivaju grešnim naklonostima.
Inače, eksperti su uvereni da homoseksualni brakovi, izgleda, nemaju budućnost. U Francuskoj, koja je nedavno, bez obzira na velike mitinge nezadovoljnih, legalizovala jednopolne brakove, već su registrovani prvi gej-razvodi. Stručnjaci takođe ističu da jednopolne porodice iz mnogih razloga nisu tako čvrste, kao što su tradicionalne. Odsutnost svoje dece ukida parovima uzajamne obaveze. Ako se ne uzimaju u obzir politički i socijalno-etnički činioci „mode“, postoji slaba, ali ipak šansa da će se posle igara na „slobodu, jednakost i bratstvo“ u 21. veku, stara Evropa ponovo vratiti onome, od čega je počela njena istorija – hrišćanskim izvorima i tradicionalnim vrednostima. Usvojeni zakoni će postati upozorenje potomcima na pogreške iz prošlosti.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
