Izvor: Politika, Tanjug, 06.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radom protiv predrasuda
Institucije su važne za borbu protiv diskriminacije. Njih nemamo, a nema potrebe da istoriju Roma učimo na vašaru, kaže Dragoljub Acković
Stereotipi i predrasude o Romima su mnogobrojni i često se ne mogu racionalno objasniti. Antiromska osećanja duboko su ukorenjena u evropsku kulturu, iako mnogi nisu imali kontakte sa Romima. Susret sa jednim ili nekoliko Roma svakako nije dovoljan da sudimo o svima. Romima se pripisuje da su nomadski narod, mada samo petina tako živi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mnogi su ubeđeni da su svi muzikalni i da igraju, što nije tačno, kao ni da sve Romkinje gataju i kunu. Predrasuda je i da se tradicionalno bave kovačkim zanatom. Većina ih još zamišlja u živopisnoj odeći sa mnoštvom nakita, što u današnje vreme nije uobičajeno. Veruje se i da su prljavi, a istina je da neki žive u naseljima bez tekuće vode. Stereotip je i da Romi nemaju religiju, što nije tačno, jer obično prihvataju veru većine sredine u kojoj žive. Tačno je da su Romi uglavnom siromašni, da mnogi nemaju stanove, da se manje obrazuju i teže dolaze do posla, a Dekada Roma upravo to i pokušava da promeni.
Istraživanje Strateškog marketinga iz ove godine pokazuje da neznanje umnogome uzrokuje diskriminaciju, a kad je reč o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, polovini građana Romi prvi padaju na pamet. Po mišljenju anketiranih, Romi bi, uz pripadnike seksualnih manjina i Albance, najmanje uspešno obavljali posao učitelja i šefa, ali bi zato odlično radili u gradskoj čistoći. Oni ne spadaju ni u najpoželjnije komšije, mada je više netolerancije u ovom odgovoru izraženo prema HIV pozitivnim, pripadnicima seksualnih manjina i Albancima. Isto istraživanje pokazuje da Romi za roditelje nisu poželjni ni kao drugovi i drugarice njihove dece, ali ni kao kandidati za sklapanje braka sa nekim iz uže porodice.
Najodgovorniji za diskriminaciju u našoj zemlji su po ovom istraživanju vlada (47 odsto), građani (43), političke stranke (35), mediji (27), porodica (25), skupština (22) i same ugrožene grupe (16 odsto). U manjem procentu građani misle da su odgovorni lokalna samouprava, pravosuđe, škola, policija, nevladine organizacije i crkva.
Dragoljub Acković, urednik Romskog programa na Radio Beogradu i profesor na katedri za romologiju Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija u Beogradu, kaže da sami Romi treba da se brinu o načinu kako da se diskriminacija prema njima prevaziđe. „Predrasude treba razbiti. Bolje je da što više ljudi radi na tome, jer u malo ruku malena je i snaga. Ali, to nije lako i dugo će trajati. Romi ne treba da kukaju i da prose svoja prava i novac. Da bi diskriminacija prestala, moramo stopirati sve procese koji vode do nje.” On ističe da se prema svemu što se razlikuje stvaraju predrasude i da njih treba razbiti.
„Sam Rom mora da reši svoj problem. Niko nikome ništa ne poklanja i zato i mi moramo sve da zaslužimo. Znači, niko nam neće formirati Pen klub i zato smo to uradili sami. U njemu je oko 500 pisaca jugoistočne Evrope, jer dve trećine Roma živi na tom prostoru. Potrebna bi bila i romska akademija nauka i umetnosti. Uopšte, institucije su važne za borbu protiv diskriminacije. Institucije nemamo, a nema potrebe da istoriju Roma učimo na vašaru”, ukazuje Acković.
Naš sagovornik smatra da Rome najbolje razumeju Srbi i Rusi.
„U Moskvi i danas postoji Romsko pozorište i to je pravi način borbe protiv diskriminacije. Pravo pitanje za svakoga je šta je učinio za svoj narod, jer od kukanja nema koristi. Ja svaki dan pravim emisiju na radiju na romskom jeziku. Najbolji način da se izborimo protiv diskriminacije jeste da iskažemo kvalitet”, navodi naš sagovornik.
Acković smatra da sama Dekada Roma ništa doprinela tome da se Romi upoznaju. „Šef dekade nije Rom, a 95 odsto novca se daje da se izmisli romska kultura. Zato zamenik ombudsmana prikuplja podatke gde su otišle pare iz dekade. Dekada je trebalo da ustanovi neka pravila ponašanja, a da novac bude usmeren određenim institucijama. Na primer, nemamo novca za romski teatar. U planu je otvaranje muzeja romske kulture, a za to nije obezbeđen novac iz Dekade, već je to finansirala Skupština Beograda. Novi projekat je digitalna evropska romska biblioteka u kojoj je bilo digitalizovano samo 17-18 knjiga, dok to nisu počeli da rade Romi. Sada je digitalizovano 150.000 dokumenata i stavljeno na portal.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 07/10/2009]
