Izvor: Politika, 26.Nov.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radno mesto – fasade i tornjevi
Ovaj posao zahteva ne samo specifičnu obuku iz alpinizma, već i specijalnu i skupu opremu, obavezno atestiranu, koja ima i tačno određen vek trajanja
Vršac – Dok građevinska sezona traje, svakodnevno radno mesto Dejana Nikolajevića iz Pavliša, nedaleko od Vršca, jeste na – visokim tornjevima, silosima i fasadama. Radeći – po njima hoda.
Do pre desetak godina, ovaj 34-godišnji vlasnik „Atlasa“, atestirane firme za obavljanje najkomplikovanijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslova na velikim visinama, kakvih nema mnogo u Srbiji, imao je nekoliko profesionalnih opredeljenja. Najpre je, završivši vojnu gimnaziju, zamišljao sebe u supersoničnoj letelici, a posle se predomislio, i upisao fiziku. Nakon što je „skinuo“ dve godine, prešao je na Filološki fakultet, gde je studije priveo samom kraju. Izvesno vreme je radio kao TV kamerman, a posle se zaposlio u beogradskoj firmi „Atraks“, u kojoj je sticao znanje i veštine za posao kojim se danas bavi. Hodao je radeći na „Beograđanki“, „Albaniji“, „Areni“, nekim industrijskim objektima....
– Nakon trogodišnjeg „pečenja“ zanata, odlučio sam da oformim sopstvenu firmu, pre deset godina, i posao mi dobro ide. Doduše, posla je preko glave, a novca malo, jer se teško naplati ono što se uradi. Crkve su, izgleda, najkorektnije u ugovaranju i plaćanju poslova – priča nam Dejan, u čijoj firmi četvorica majstora na visinama izvode molersko-farbarske radove, skidaju patinu sa kamena i metala, peru fasade, instaliraju reflektorsku rasvetu, elektrificiraju zvona u crkvenim tornjevima...
Za ovaj posao nije dovoljno samo da se čovek ne plaši visine. Jer, kad stigne na željenu tačku objekta, počinje posao koji ne može baš svaki građevinski radnik da uradi, u takvim uslovima. Događa se da mu svoje veštine penjanja nude zidari, a kad čuju da na velikim visinama treba da provedu više sati, obavljajući razne poslove – odustaju. Ovaj posao zahteva ne samo specifičnu obuku iz alpinizma, već i specijalnu i skupu opremu, obavezno atestiranu, koja ima i tačno određen vek trajanja. Jedan od najvažnijih delova opreme je industrijsko uže, koje se koristi u kombinaciji sa ostalom opremom i prilagođenom alpinističkom tehnikom.
– Svako moje uže proizvođač je označio, a odnedavno u ovu opremu ubacuje i čipove koji sadrže sve neophodne podatke. Ipak, i pored svih bezbednosnih mera, u ovim poslovima se događaju i nesreće, u kojima je, ipak, od deset slučajeva, za devet krivac – čovek – kaže Dejan Nikolajević, i naglašava da je među najtežim poslovima „rad u plafonu, na kome sam sa mojim ljudima proveo četiri meseca u beogradskoj ’Areni’, postavljajući zvučnu izolaciju“.
Među izazovnim poslovima, kojima se Nikolajević predstavlja budućim ugovaračima, jeste uređenje rimokatoličke crkve u Vršcu (građene od 1860. do 1863), visoke 60 metara. Trebalo je iz betonskih okvira izvaditi i na zemlju spustiti dotrajale vitraže a nakon reparacije – vratiti ih na staro mesto. Taj posao je iziskivao rad jednom rukom, jer su se drugom ovi urbani alpinisti pridržavali za zid i usmeravali svoje kretanje. Posao je besprekorno obavljen, nijedan skupoceni vitraž nije oštećen.
J. Danilović
objavljeno: 27.11.2010.
.jpg)
