Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radništvo na plećima studenata
U danima kada se obeležava Praznik rada, mala grupa studenata marksista „Pobunjeni um” poziva radnike da, umesto na izlet, krenu u proteste i borbu za svoja prava
Oslovljavaju se sa „druže”, prkoseći stremljenjima njihove generacije koja bi da postane deo zapadnog društva i tržišne ekonomije. Kada je konobar neljubazan prema njima, opravdavaju ga rečima da bi i oni sigurno bili grubi prema gostima da moraju da rade za „takvu platu”. Studiraju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali preziru takmičarski duh koji je počeo da se podrazumeva među studentima, a za „Bolonju” misle da je promašena i bespotrebna reforma. Oni su „Pobunjeni um”, jedna od retkih krajnje levičarskih, marksističkih grupa koje možete pronaći u Srbiji.
Anonimnost ovakvih organizacija delimično proizilazi iz činjenice da je tendencija današnjeg društva sasvim drugačija od ideologije koju levičari zagovaraju, pa većina populacije samo odmahne rukom na njihova upozorenja o „eksploataciji radničke klase”. Osim toga, nekada i sami biraju da ostanu u senci, ne naglašavajući pripadnost „Pobunjenom umu”, ali su tu, među studentima koji traže ukidanje školarina, među radnicima koji se protive privatizaciji, među kritičarima države i poretka.
Prvog maja će se naći na ulici, na protestu koji organizuju sindikati.
– Praznik rada i treba obeležavati borbeno, a ne na izletu uz svinjsko pečenje – kaže član „Pobunjenog uma” Filip Šaćirović (22), student Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Osim što, za razliku od većine svojih vršnjaka, Prvi maj neće provesti u prirodi, Šaćirović koristi terminologiju za koju današnji studenti uglavnom veruju da je prevaziđena – kapitalisti, eksploatacija, radnička klasa, revolucija, borba" Ne prihvata ideju da se školuje samo zato da bi sutra na slobodnom tržištu bio kompetativan. To je upravo i bio argument one grupe studenata koja se tokom protesta za izjednačavanje prava diplomiranih i mastera 2006. i 2007. izdvojila i, osim ekvivalencija diploma, zatražila i smanjenje školarina. Među onima koji su tada zagovarali ideju da obrazovanje treba da bude dostupno svima, bez obzira na ekonomski status, bili su i članovi „Pobunjenog uma”.
– Ne samo da smo učestvovali u studentskim protestima, već smo štampali letke o radničkim praznicima, protestovali smo protiv „Bolonje”, i organizovali tribinu o Italijanskom partizanskom pokretu – nabraja Eduard Bošnjak (22), još jedan član grupe i veb-redakcije „Pobunjeni um”. Ovaj student turskog jezika na beogradskom Filološkom fakultetu je svestan da su ogromnom broju akademaca strane vrednosti koje on, kao trockista, zagovara, ali se protivi oceni da je marksizam zastareo. Poručuje da je i on nekada gajio iluzije o Zapadu.
– Insistirao sam da se školujem van zemlje, pa su me roditelji upisali u Srpsku školu u Budimpešti. Tamo sam, međutim, upoznao Filipa (Šaćirovića), obojica smo shvatili da se ne uklapamo najbolje, jer nam glavna preokupacija nisu bile nove patike ili oduševljenje brendovima. Počeli smo da na Internetu pretražujemo sajtove sa levičarskim idejama i tako je raslo naše ubeđenje da je sistem loš i manipulativan – objašnjava Bošnjak.
On je u Budimpešti izdržao godinu dana, dok je Šaćirović tamo završio srednju školu, svestan koliko se razlikuje od drugara iz razreda.
– Kada su u raspravi povodom toga da li treba ići u crkvu ili ne moji profesori i drugari potegli argument da ću u suprotnom goreti u paklu, definitivno sam shvatio da živimo u različitim svetovima. Sve više sam se okretao levičarskim sajtovima i danas to s ponosom ističem – dodaje Filip Šaćirović.
Verovatno je samo ovako ideološki profilisanoj grupi studenata i moglo pasti na pamet da nedavno organizuju tribinu o ratu na Bliskom istoku, pri čemu su razloge za tamošnji sukob tražili u „interesima izraelske i američke kapitalističke klase”. Kako se ispostavilo, oni podržavaju otpor Palestinaca „izraelskom teroru i kapitalu”.
– Mi smo levičari, ali u palestinskom slučaju podržavamo nacionalizam, jer je on progresivan – objašnjava Šaćirović, koji u znak podrške oko vrata nosi palestinsku zastavu.
Ne podržavaju nijednu stranku, jer na „srpskoj političkoj sceni nema levice”.
Kako njihove ideje ne bi ostale samo kratki studentski zanos, članovi „Pobunjenog uma” planiraju da jednog dana učestvuju u stvaranju radničke partije. Dok danas organizuju tribine i sami finansiraju letke u kojima društvene probleme napadaju sa marksističkih uporišta, a sutra se možda upuste u trku za parlament, ističu da nisu ni pravedniji, ni bolji od drugih.
– Ja nikada nisam uspeo da shvatim šta je to pravda. Borim se zato što smatram da se ni moj interes, kao ni interes najvećeg broja ljudi, da sigurno i lepo živimo, neće ostvariti u tranziciji, privatizaciji i kapitalizmu – zaključuje Filip Šaćirović.
Jelena Stevanović
[objavljeno: 30/04/2008]
