Izvor: Politika, 12.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnička klasa slabo talasa
Slabi uticaj sindikata, u privatnom sektoru potpuno marginalizovan, a poverenje u sindikalne organizacije ispod 20 odsto
Da li sindikat služi samo kao fikus vlastima? Sindikalna moć ide silaznom linijom, a pokazatelji govore da je stepen sindikalne organizovanosti pao ispod 30 odsto. Napredovanjem privatizacije poverenje građana u sindikat palo je ispod 20 odsto, nalazi su istraživanja Centra za proučavanje alternativa. Sindikati postoje još u državnim preduzećima, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posledica socijalističkog nasleđa radničkog organizovanja, ali postepenom privatizacijom ovih preduzeća i u njima se polako gasi sindikalni duh. Dolaskom novih gazda, u novoj podeli moći, sindikati nemaju baš jak uticaj. Strani poslodavci se uglavnom ponašaju na način na koji ne bi smeli ni da pomisle u svojim zemljama.
Dr Darko Marinković smatra da su ključni instrumenti sindikalne borbe danas obesmišljeni ili dovedeni u pitanje. Po njegovim rečima, zajednički imenitelj sve tri vlade od 5. oktobra 2000. godine bilo je nastojanje da se sindikati marginalizuju ili potpuno isključe iz procesa odlučivanja o ključnim aspektima ekonomskih, političkih i društvenih reformi, iako je dobro poznato da su radnici najveća žrtva tranzicije.
– Nezadovoljstvo obespravljenog radništva je ogromno. U Srbiji se svakodnevno održava između 50 do 60 štrajkova, većinom u fabričkom krugu, ali ima i onih koji primenjuju drastičnije metode sindikalne borbe, poput blokada saobraćajnica i štrajka glađu. Radnici uglavnom štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, nezakonite privatizacije i neispunjenih obaveza iz kupoprodajnog ugovora između poslodavca i radnika. Zbog toga radnici žestoko kritikuju Agenciju za privatizaciju i Trgovinski sud u Beogradu. Gotovo svakodnevno ispred ove dve ustanove protestuju nezadovoljni radnici kojima je prodata fabrika, a oni su ostali "kratkih rukava". Od početka privatizacije raskinut je 151 ugovor o kupoprodaji preduzeća, gde novi vlasnik nije ispunio obaveze prema zaposlenima – kaže Marinković.
Može se reći da radnička klasa slabo talasa, s obzirom na to da sindikati nisu uglavnom u stanju da se izbore za većinu štrajkačkih zahteva radnika. To pokazuje agonija nekada velikog preduzeća sa stotinama zaposlenih, sada na "belom hlebu" – Robnih kuća Beograd, ali i "Magnohroma" iz Kraljeva, "Trudbenika" iz Beograda, Fabrike vagona u Kraljevu gde radnici štrajkuju godinu dana. Izuzetak su radnici zrenjaninske "Jugoremedije" koji su posle nekoliko sudskih sporova uspeli da dokažu da su oni sa 58 odsto akcija vlasnici ove farmaceutske kuće. Njihova borba traje bezmalo pet godina.
Istražujući ulogu i društvenu moć sindikata u Srbiji, dr Dubravka Stajić, iz Instituta za političke studije, kaže da sami ispitanici smatraju da je "status sindikata slab dajući nezadovoljavajuću ocenu organizovanja sindikata kod privatnih preduzetnika". Po njima, neuspeh organizovanja zaposlenih kod privatnika potiče zbog "opšteg siromaštva, ogromnog broja nezaposlenih i novih fleksibilnih oblika zapošljavanja, koji stvaraju posebnu društvenu klimu u kojoj preovladava strah od gubitka posla", kaže ovaj istraživač.
Minimalan broj zaposlenih koji mogu da osnuju sindikalnu organizaciju kod poslodavca je deset što znači da u hiljadama malih preduzeća i radnji zaposleni neće moći da osnuju sindikat.
Kako kaže Darko Marinković, krajem ove godine treba da se okonča privatizacija društvenih preduzeća, što znači da sledi još jedan socijalni udar nezaposlenosti, a Srbija i dalje ima nasleđeni oktroisani sistem kolektivnog pregovaranja s početka devedesetih godina prošlog veka, koji ne odgovara novim društvenim okolnostima.
– Opšti kolektivni ugovor je prestao da važi, a nije zamenjen nijednim instrumentom koji bi zaštitio minimum ekonomskih, socijalnih i sindikalnih prava zaposlenih. Granski kolektivni ugovori su pretežno ili isključivo koncentrisani na zarade i borbu za njihovo eventualno povećanje od nekoliko procenata koji samo zavaravaju i sindikate i zaposlene. Socijalno-ekonomski savet Srbije, i pored usvojenog zakona, rođen je kao mrtvorođenče i u takvom statusu je trajno ostao – zaključuje Marinković.
N. Kovačević
[objavljeno: 12.03.2007.]
.jpg)
