Izvor: Politika, 19.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici na ulici, preduzeća na doboš
Od početka privatizacije 2002. godine do sada bez posla je u pirotskoj opštini ostalo skoro 5.000 radnika. Od tog broja je kao tehnološki višak proglašeno 3.500
Pirot – Na pirotskoj zelenoj pijaci tezge su uglavnom zaposeli bivši tekstilci, bravari, kožari, prerađivači drveta... Prodaju poljoprivredne proizvode, prehrambene artikle iz Bugarske, čarape, toalet-papir...
Na pijaci su zato što su njihove fabrike odavno zatvorene.
Na maloj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tezgi Dragan Ćirić (47), bivši radnik preduzeća za proizvodnju obuće „Ljubomir Kartaljević", prodaje tikve, krompir, suvu papriku. Hranu je proizveo na svojoj zemlji. Iz fabrike je otišao pre šest godina.
– Bio sam bolestan i uslov da odem u invalidsku penziju bio je da se odreknem otpremnine od 170.000 dinara. Sada primam samo pola penzije u iznosu od 5.000 dinara, a prilikom odlaska morao sam da uplatim 15.000 dinara za devet meseci staža – kaže Ćirić i otkriva da su njegove kolege, koje su uzele otpremninu, novac potrošile uglavnom na uređenje kuća.
Nekoliko metara dalje, uz tezgu punu čarapa stoji četrdesetčetvorogodišnja Suzana Nešić. Ona je 25 godina provela u najvećoj predionici na Balkanu, preduzeću „Piroteks".
– Uzela sam 430.000 dinara i potrošila na nameštaj, kupila sam frižider i još nešto. Tim parama nisam mogla da započnem posao, a u ortakluk ne verujem. U ovaj posao uložila sam 20.000 dinara i uspevam da zaradim samo za doručak, da kupim sebi farbu za kosu, i deci za džeparac. Tri godine sam ovde, jer niko neće da te zaposli ako imaš više od 40 godina – kaže Suzana i dodaje da je olakšavajuća okolnost što njen suprug radi u još uvek dobrostojećem „Tigru". Poput nje, ni njene koleginice se nisu usudile da počnu sopstveni biznis.
U Filijali nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je u projektu „Otpremninom do posla" učestvovalo svega šestoro ljudi, opredelivši se za proizvodnu i uslužnu delatnost. Inače, projekat je počeo 2007. a završen je krajem 2008. godine. Budući da jedino u drvno-prerađivačkoj industriji „Polet" nije urađen socijalni program, Slavica Nikolić (49), bivša radnica, odlučila se da preko Nacionalne službe za zapošljavanje uzme sredstva za samozapošljavanje.
– Dobila sam 130.000 dinara i kupila mašinu za sečenje toalet-papira. Otpremnina još uvek nije stigla, a posao nisam mogla da nađem. Već četiri meseca radim sa mužem u iznajmljenoj prostoriji, ima kupaca, ali veoma teško naplaćujemo isporučenu robu. Velika je konkurencija, jer mnogo ljudi u ovom gradu je ostalo bez posla – priča Slavica.
Sociolog Mihajlo Manić ističe da su, kao najbezbolnije rešenje, radnicima kojima je ostalo još nekoliko godina do penzije a postali su višak ponuđene otpremnine, ali da je „dužničko ropstvo glavni krivac zbog kojeg je novac otišao unepovrat". Manić ukazuje da pojedinci novac čuvaju u „slamaricama", drugi su se pak odlučili za banke i oročavanje sredstava, treći su obazrivo investirali u lični biznis ili se udruživali u ortačke odnose, dok su poslednji novac uglavnom trošili.
– Mnogo je onih koji su sredstva potrošili. U prvom trenutku bio je to psihološki olakšavajući faktor, jer su tim novcem vratili dugove, izmirili obaveze prema državi i javnim preduzećima, na određeni period lagodnije finansirali obrazovanje dece, dopunili radni staž. Kada je „izvor" presušio, nastali su socijalni i egzistencijalni problemi. Bez posla i dodatnog izvora prihoda treba preživeti nekoliko godina do penzije. „Potrošačka" kategorija radnika sa otpremninom je u najtežoj poziciji. Mnoge zemlje u tranziciji su prošle isti scenario, ali mi kao da ništa nismo uspeli da „prepišemo" – rekao je za „Politiku" Manić.
Da je novac od otpremnina uglavnom otišao u ličnu potrošnju potvrđuju i u pirotskom Samostalnom sindikatu. Od početka privatizacije 2002. godine do sada bez posla je u pirotskoj opštini ostalo skoro 5.000 radnika. Od tog broja je kao tehnološki višak proglašeno 3.500 radnika koji su na ime socijalnog programa dobili od tri hiljade do pet hiljada evra za otpremnine. Tako se u Pirot slilo blizu milijardu dinara.
Oglasila se i Agencija za privatizaciju i saopštila da su u Pirotskom okrugu, koji ima četiri opštine, privatizovana 32 preduzeća, a ukupan ostvareni prihod je oko šest miliona evra. Agencija je raskinula ugovore u devet preduzeća. Još četiri preduzeća sa područja Pirotskog okruga čekaju prodaju.
– U većini preduzeća, osim u „Prvom maju”, proizvodnja nije ni pokrenuta. Imovina privatizovanih preduzeća je nestala, radnici su osiromašeni i prepušteni sami sebi. Mi u sindikatu smatramo da je država krivac za ono što se dešava, odnosno Agencija za privatizaciju. U više navrata smo se protivili da Agencija, koja prodaje kapital, bude i kontrolor sprovođenja kupoprodajnog ugovora. Zato se i dešavalo da prva kontrola bude u redu, druga – takođe, a kad preduzeće dođe do kolapsa Agencija raskine kupoprodajni ugovor – naglašava Rodoljub Ćirić, predsednik Veća samostalnih sindikata.
– Do kraja prošle godine zakazana je samo aukcija za Holding kompaniju „Progres", dok desetak preduzeća očekuje prinudna likvidacija – ističe Ćirić, dodajući da u sindikatu nisu zadovoljni rezultatima dosadašnjeg procesa privatizacije.
Marija Penčić
[objavljeno: 20/01/2009]
.jpg)
