Izvor: Vostok.rs, 19.Nov.2012, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radi sopstvenog spasa moraš da spaseš svet - Kopti
18.11.2012. - U nedelju 18. novembra, u naše uznemireno doba, na pozadini opasnosti novog kopnenog rata između Izraela i Gaze, stupa na dužnost novi 118. prvojerarh Koptske pravoslavne crkve episkop Teodorus.
Egipatski Kopti… Ko su oni? Koliko ih ima?
Po čemu se razlikuju od drugih hrišćana?
U koje društvene staleže spadaju?
Uživaju li slobodu veroispovesti?
Šta mogu da očekuju od novih islamističkih vlasti, povezanih s organizacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Braća- muslimani, koja je svojevremeno bila izvor Hamasa?
I još nešto: neće li egipatski kopti biti taoci u tuđoj igri radi podsticanja nacionalnog i religioznog fanatizma, koji torpedira svaki razvoj, između ostalog, razvoj međunarodnog turizma?
To su ključna pitanja, na koja je pokušao da odgovori Aleksandar Prohorov posle učešća u održanom nedavno u Zemlji faraona 54. kongresu FIŽET (Međunarodne federacije novinara i pisaca, koji pišu o turizmu). Ova Federacija ujedinjuje oko hiljadu novinara iz 31 zemlje. Tokom boravka je Aleksandra i njegove kolege pratio koptski vodič, koji je mnogo pričao o koptskom hrišćanstvu, koptskom jeziku, koptskoj kulturi…
Italijanski geopolitički časopis Limes ističe da je masakr u Anba Basabi 6. januara 2010. godine, kada je poginulo 7 ljudi, prekretnica u odnosima hrišćanstva i islama u Egiptu. Od tog momenta su se Kopti osetili ne samo kao manjina koju tlače, već i crkva, koja je žrtva proganjanja. 12 meseci pre pada Mubaraka su harali zločini: ubistva, silovanja, psihološki pritisak, što je vodilo pukotini u odnosima između predsednika i Šenude Trećeg.
Podsetimo, Šenuda Treći je patrijarh Koptske pravoslavne crkve, koji je preminuo u martu ove godine u 88 godini svog života. U toku više od 40 godina je on bio duhovni lider egipatskih Kopta. U mladim godinama je on bio vojno lice, borio se protiv Izraelaca 1967. godine. Zatim se opredelio za put usamljenosti i molitve u manastiru…
Osnovna zasluga Šenude se sastojala u tome, što je stvorio nedeljne škole, gde su mladi Kopti sticali obrazovanje, koje je dopunjavalo državno. Zahvaljujući Šenudi Trećem i njegovom prethodniku Kirilu Četvrtom režim Mubaraka je formirao vladajuću klasu, koja je uživala poštovanje na međunarodnom nivou. Naprimer, Butros Butros-Gali, Generalni sekretar UN 1990-ih godina je Kopt, kao i mnogi drugi istaknuti delatnici zemlje.
Dakle, ko su oni, ti egipatski Kopti? Koje istorijske izvore imaju? Da li je u pravu italijanski Limes, koji tvrdi: Danas u Egiptu posle Mubaraka i posle parlamentarnih izbora za Kopte Braća-muslimani su neprijatelj, s kojim treba da se bore?
Pitanje nikako nije retorijčko. Naročito, kada se uzme u obzir da 18. novembra u veoma složenoj situaciji stupa u dužnost novi poglavar Koptske pravoslavne crkve…
Ne zaboravimo da od 83 miliona Egipćana 10 odsto su Kopti…
Kao prvojerarh autokefalne (potpuno nezavisne crkve) Patrijarh je za Kopte ono, što je Papa Rimski za katolike. On rukovodi eparhijama, kojih ima jedno 50, i određuje religioznu doktrinu.
Njegova prava titula je: Papa Aleksandrijski i svega Egipta, Nubije, Etiopije, Pentapolisa (u Libiji) i Patrijarh čitave zemlje, prosvećene od strane Svetog Marka.
Papa i patrijarh koptske crkve je pastir-naslednik Svetog Marka, koji je doneo hrišćanstvo na sever Afrike i umro kao mučenik.
Reč je o 2000-godišnjoj istoriji, o tradiciji, koja je nastala mnogo ranije od islama.
Smatra se da su se koptski pustinjaci, koji su čuvali drevnu duhovnost, nastanili duž puta, kojim je Sveta porodica bežala u Misir.
Mi smo sagradili Egipat, takav komentar se često čuje u zemlji faraona.
Egipatski kopti su potomci onih, ko nije prihvatio islam tokom vekova. Kako precizira francuski list Le Figaro, Kopti su većina egipatskih hrišćana, koji su raspoređeni po više od 10 različitih crkava. Oni vole da sebe nazivaju pravim Egipćanima. Njihov naziv potiče od grčke reči aegyptos putem redukcije prvog sloga. Oni zauzimaju istaknuto mesto i u istoriji i u savremenom životu Egipta, te ne žele da ih smatraju manjinom. Usled aktivnog rada pređašnjeg patrijarha Šenude Trećeg u zajednici je primetan religiozni uspon.
Kakva je razlika između Kopta i drugih hrišćana?
Koptska pravoslavna crkva je nastala usled raskola. 451. godine u Halkidonu egipatski hrišćani su se opredelili za monofizitsku doktrinu, u skladu sa kojom Hristos ima samo božansku prirodu. Koptski rituali su dosta složeni. U njima se velika pažnja poklanja kultu mučenika.
U koje društvene staleže spadaju Kopti?
Oni se nalaze i u sredini buržoazije, i među siromašnim seljacima. Seljaci-Kopti žive uglavnom u Gornjem Egipitu. Tokom preporoda Egipta u 19. veku upravo su Kopti pružili svoje kulturnije i kosmopolitično raspoložene predstavnike radi formiranja administrativnog aparata zemlje.
U vreme monarhije koptska buržoazija je posedovala polovinu nacionalnog blaga. Kopti su igrali aktivnu ulogu u trgovini i industriji. Osim toga, mnogo ih je bilo među krupnim veleposednicima. Agrarna reforma i nacionalizacija Nasera oduzeli su im većinu bogatstva. Danas u zemlji ponovo ima mnogo dobro situiranih Kopta.
Kakvi su odnosi između Kopta i države?
Još 1970. godine Sadat je učinio islamske zakone šarijata delom Ustava. Patrijarh Šenuda Treći je izrazio protest, koji nije bio uslišan. 1981. godine Za vladavine Sadata je patrijarh bio u kućnom zatvoru, iz kojeg ga je oslobodio Mubarak 1985. godine. Kasnije je Šenuda Treći počeo politiku zbližavanja s vlastima, koju su mladi Kopti smatrali kao suviše konformističku.
Da li Kopt može da postane predsdenik Egipta?
Kako ističe Figaro, sve do danas je predsednik Egipta mogao da bude samo musliman. Osim toga, prema potajnom pravilu, Kopti ne mogu da prodru u više krugove oružanih snaga. Poslednjih godina rukovodstva zemljom Mubarak je imenovao nekoliko Kopta za članove vlade: među njima je bio ministar ekonomije. Prema rezultatima poslednjih izbora u režimu Mubaraka Kopti su imali samo 10 mesta kao poslanici (7 od njih je imenovao predsednik). Inače parlament ima više od 500 predstavnika!
Šta je sa slobodom veroispovesti?
Takva sloboda postoji, ali do 2000. godine Kopti su morali da imaju dozvolu predsednika da bi sagradili ili proširili hram. I to, takva se dozvola izdavala izuzetno retko. Sagrađene bez dozvole zgrade su rušili pomoću buldožera. Kažu da su vlasti pružili takvu uslugu islamistima za njihovo odustajanje od formiranja političke stranke.
Šta egipatski Kopti mogu da čekaju od novih islamističkih vlasti?
Danas u vladi Braće-muslimana radi koptska manjina, koja ima nalog da kurira naučna pitanja. Među tri najbliža savetnika predsednika Mursija nalazi se Kopt Samr Markos, koji se bavi problemima političkog prelaznog procesa. Sudeći po svemu, on neće biti jednostavan. Između ostalog, za sada nije sve jasno sa šarijatom. Njegovi principi moraju da budu glavni izvor zakona, što, prema mišlenju nekih posmatrača, ostavlja široke mogućnosti za tumačenje.
Dakle, novi patrijarh će stupiti u dužnost 18. novembra. Kakav mu je glavni zadatak?
Kako ističe Limes, zadatak mu je težak: da brani hrišćansku manjinu, koja je objekat stalnih napada pripadnika druge vere, kao i uspostavlja dijalog s Braćom-muslimanima i salafitima, koji su na vlasti u Egiptu.
Sasvim nedavno je jedan od lidera egipatskih salafita, koji je dva puta bio osuđen u doba Mubaraka, pozvao da se sruše piramide i Velika sfinga u Gizi…
I ranije su salafiti više puta pozivali da se zatvore svi spomenici drevnoegipatske istorije, jer oni ih smatraju idolima.
Mnogi se u zemlji boje da islamisti, koji su došli na vlast, mogu da izvrše nešto slično…
Međutim, istine radi moramo da konstatujemo da predsednik Mursi ne preduzima takve radikalne mere. Naprotiv, u zemlji i dalje otkrivaju nove interesantne za turiste spomenike. Recimo, na visoravni Gize sredinom proteklog meseca je otkrivena blizu piramide Heopsa grobnica princeza Meresanh...
Takva tendencija, razume se, ne može a da ne pruža nadu pažljivim posmatračima. Evo što je u ekskluzivnom intervjuu Glasu Rusije rekao italijanski učesnik 54. Kongresa FIŽET u Egiptu, poznati novinar Džakomo Glavjano, koji je više puta posetio zemlju faraona i mogao da u punoj meri oceni gostoljubivost Egipćana (Kopta ili muslimana) i njihovu zajedničku težnju za preporodom zemlje…
Zemlja, koja ove godine slavi 60. godišnjicu nezavisnosti.
Više puta sam posetio Egipat na čelu delegacija novinara. To je bajna zemlja! Jedna je stvar, kada se ona vidi na TV, druga je stvar, kad je vidiš svojim očima. Kad vidiš Egipat samo jednom, on ostavlja utisak za ceo život. Egipćani su veoma gostoljubivi ljudi. Zemlja se brzo razvija.
Turizam i poljoprivreda su najvažnije grane ekonomije Egipta. Videli smo sve, što se desilo usled arapskog proleća u nekim zemljama Mediterana – Tunisu, Egiptu i drugim zemljama. U svim tim zemljama turistička grana je imala velike ekonomske gubitke usled smanjenja priliva turista. Podsetim, glavni zadatak FIŽET je rast takvih tokova i učvršćenje mira među narodima. Zato smatramo neophodnim da pružimo podršku Egiptu pomoću održavanja u Kairu našeg Kongresa.
Nažalost, u rigionu Mediterana danas deluje mnogo religioznih fanatičara, radikala, koji apsolutno ne vrednuju ljudske živote, već ih koriste za svoje koristoljubive svrhe. Za mene lično takav prilaz je apsolutno neprihvatljiv.
Sudeći po svemu, takav prilaz, koji uzdržava svaku civilizaciju od razvoja, neprihvatljiv je ni za Rusiju – crnomorsku državu, koja već tokom nekoliko stoleća igra važnu ulogu na području Mediterana.
Govoreći o transformacijama u arapskom svetu u znaku američke koncepcije stvaranja Velikog Bliskog Istoka, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je tokom nedavne posete Kairu istakao poročnost pokušaja da se presadi u druge zemlje sopstveni model državnog uređenja i razvoja, izvoz svojih vrednosti, ignorišući tradicije, vrednosti i kulturu drugih.
U Rusiji su ubeđeni da tempo i oblik demokratskih procesa moraju da se određuju unutar samih društava, koja su se opredelila za reforme bez mešanja spolja.
Za Rusiju, gde su muslimani znatan deo autohtonog stanovništva, prirodno je poštovanje prema ulozi islama u životu društva.
Jedna od mudrosti Drevnog Istoka glasi: Radi sopstvenog spasa moraš da spaseš svet. Spas svake civilizacije je neraskidivo povezan sa spasom sveta. Novi patrijarh Koptske pravoslavne crkve, koja čuva drevnu duhovnost, a koji stupa u visoku dužnost 18. novembra, sigurno je svestan toga. Drevni Kopti su sagradili Egipat. Danas, zajedno sa braćom-muslimanima im predstoji da ga preporode, odustavši od stupanja na ratni put, koji preti uzajamnim uništavanjem.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
