Izvor: Blic, 30.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad i ulaganja
Rad i ulaganja
O investitorima se često govori kao da je zapošljavanje radnika njihov cilj, a ne sredstvo. Adam Smit je izazvao intelektualnu revoluciju kada je rekao da pekari prave hleb da bi zaradili novac, a ne da bi nahranili ljude. Svejedno je potrebno podsećati da se novac ulaže da bi se zaradilo, a ne da bi se zaposlili ljudi. Kao što ljudi rade da bi bili plaćeni, a ne da bi investitori očuvali vrednost svojih ulaganja.
Ovo pada na um kada se pročita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je država poslovni prostor ustupila bankama pod uslovom da oni određene ljude zaposle i daju im plate. Dve stvari su tu, najmanje, začuđujuće. Prvo, pretpostavka da ljudi zaposleni u tim bankama nisu dovoljno efikasni, to jest da oni svojim radom i ne mogu da zarade svoju platu. U teoriji raspodele vode se velike rasprave oko toga šta određuje visinu nečije plate, ali se ipak pretpostavlja da je ona naknada za rad. Ne pretpostavlja se da zaposleni ne zarađuju svoju platu. Drugo, zašto država bankama bira radnu snagu?
Ovde je reč o mnogo većoj konfuziji koja prevazilazi značaj jednog primera. S jedne strane insistira se na fleksibilnosti tržišta rada, što znači da se njemu prepušta da odredi ko će raditi za koga i po kojoj ceni, a sa druge strane država se na više načina meša u te odluke. Na primer, kada je reč o privatizaciji, gde se kod odluke o tome ko će pobediti na nekom tenderu vodi računa o tome na koju se zaposlenost obavezuje i kakve plate obećava.
Posledica ovakvo pristupa investicijama i zapošljavanju jeste korupcija privrednog sistema, na primer kod privatizacije, i korupcija učesnika u specifičnim poslovnim poduhvatima.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti adresa: Masarikova 5, 11000 Beograd ili
E-mail: redakcija@blic.co.yu
