Izvor: Blic, 07.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RTS će promeniti krvnu sliku
RTS će promeniti krvnu sliku
Znala sam kako stoje stvari i šta mi je zadatak, znala sam, u krajnjem slučaju, zašto sam prelomila da uđem u ovaj i fizički i emotivno težak posao. Ma kako to zvučalo, ovo jeste bilo žrtvovanje s moje strane. Ali imala sam strašan osećaj da mi nismo završili svoj posao kao građani time što smo sklonili jedan autoritarni sistem i da naš posao tek počinje, a to je izgradnja demokratskog društva. Taj posao je neuporedivo teži - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' Bojana Lekić, glavni i odgovorni urednik Radio-televizije Srbije
Kakvu ste situaciju zatekla u RTS?
- Lošim poslovanjem i krađom najrazličitijih vrsta učinili su da ona ne bude više velika televizija. Godinama nisu ulagali ni u infrastrukturu ni u edukaciju kadrova. Nije bilo javnog konkursa od 1992. godine. Svi koji su primani, primani su po nekim drugim osnovama. Ova kuća pretrpela je razaranja 5. i 6. oktobra, ne samo zbog paljevine, već je tada izvršena velika pljačka imovine ove kuće. Žao mi je što MUP do dana današnjeg ne govori šta je s tom istragom. I treća stvar jeste bombardovanje koje je razrušilo sistem RTS-a.Ono što nisam očekivala jeste da je na unutrašnjem planu za 14 meseci, pre mog odlaska a posle promena, urađeno tako malo. Kažem tako malo zbog toga što je u mnogim stvarima zadržan status kvo. To mi je bio najveći problem. Šta smatrate svojim najvećim uspehom za ovih šest meseci?
- To što nisam pričala mnogo, ali ono što sam rekla to sam i uradila. Napravila sam dobru procenu šta i u kom roku može da se uradi. Ispostavilo se da smo bez obzira na teške uslove u kojima i danas radimo uspeli da startujemo novi 'Dnevnik', ali ne samo grafički i već i sadržinski. 'Dnevnik' je ponovo postao najgledanja emisija ne samo u zemlji već u čitavom regionu. Osim toga dobija bodove i za poverenje i za kvalitet. Čula sam da su na Odboru za kulturu i informisanje konstatovali da je TV Beograd postala nezavisna jer je evidentno da se uticaj vrši na 'Pink' i BK. Ipak, stiče se utisak da u RTS-u, osim Milanovića i Komrakova, i dalje rade isti ljudi. Da li će RTS proći proces lustracije?
- Mene zanima na osnovu čega se stiče taj utisak, a svi pričaju o tome. Koga su mogli da vide od starih ljudi na programu?
Ljudi prepoznaju glasove.
- Nemoguće!A, stiče se taj utisak kod publike. Na osnovu čega? Zar nije istina da većina novinara koji su radili onda rade i sada?
- Istina je da radi mnogo novinara koji su radili u okviru kuće, ali ne onih koji su radili u informativnom programu. Kod nas se vrlo često stvori priča o nečemu. Priča o 'Ravnogorskoj čitanci' podsetila me je na priču o knjizi 'Nož' Vuka Draškovića. Svi komentarišu nešto o čemu ne znaju mnogo. Svi su imali mišljenje o knjizi 'Nož' a malo ko ju je pročitao. Sada se stiče utisak i ljudi pričaju da se malo toga promenilo na televiziji, a pričaju napamet. Publika ne može da prepozna bilo koga ko se ogrešio o svoju profesiju, a da je aktivno uključen u program, da mu vidi lice ili čuje glas.
Šta je moj problem? Problem su mi plate, na njih ne mogu da utičem - mi smo javno preduzeće i nama su zamrznute plate. Malo ljudi radi pod velikim pritiskom, a nisu adekvatno nagrađeni. Opterećenje je za mene to što otkaze nisu dobili oni ljudi za koje ja mislim da moraju da ih dobiju. Oni negde, makar i minimalnom platom, opterećuju budžet ove kuće. Inače, kada sam došla ovde nisam bila spremna da otpuštam ljude, to nije moj posao. Ali zato nisam imala problem da određenom broju ljudi kažem da neće raditi dok sam ja glavni i odgovorni urednik. Ja sam ispunila preporuku UO koji je tražio da damo mišljenje o ljudima koji rade u našim poslovnim jedinicama. Odmah sam dala mišljenje ko su ljudi koji mogu da rade program koji ja potpisujem, a ko su ljudi koji to nisu. Ne vidim zašto je to bio problem ranije. To su ljudi u koje ja nemam poverenje. Gledala sam kao građanin i kao kolega kako izveštavaju, bili smo na istim događajima a radili potpuno različite izveštaje. I sada kao urednik nemam poverenje da im odredim bila kakav programski zadatak. To je sada u pravnom procesu. Koliko ima takvih ljudi?
- U mojoj poslovnoj jedinici takvih je tridesetak. Nama sada sledi druga vrsta suočavanja, povodom druge zablude. Kada se kaže 7.100 zaposlenih, to znači tri televizije i pet radio programa, na TV Beograd možda ima čak i manjak ljudi. Njen problem su zapravo neadekvatni kadrovi. Potrebna nam je zamena krvne slike_arhiva. Nemam problem da sprovedem i taj deo. Znam da će se raditi ni po babu ni po stričevima, već isključivo po profesionalnim merilima. Da li ste profesionalno zadovoljni kako program izgleda?
- Ja nikada nisam zadovoljna, mislim da je to pozitivno nezadovoljstvo. Desile su se velike promene u radu ljudi u ovako kratkom periodu, i to bez stimulansa i, posebno, bez tehnike. Nadam se da će se na polju tehnike nešto ubrzo dogoditi jer bi se još više videlo koliki je napredak. Ovako, tehnika koči oni što su ljudi već savladali.
Bile su najavljivane donacije za RTS, da li su stigle?
- Ne. Gotovo je postala praksa na nivou cele države da oni koji obećavaju pomoć, bilo da su to donacije ili neke institucije, više puta ponove izjavu vezanu za istu pomoć, a da ta pomoć ne stigne ili stigne u neuporedivo manjoj meri. Za nas je stigla zanemarljiva pomoć. Kolike su plate u RTS-u?
- Ne znam koji je prosek na nivou kuće, ali novinarske plate su oko 200 maraka. Da li postoje politički pritisci, uticaji na uređivačku politiku?
- Treba jasno definisati šta je politički pritisak ili šta je pritisak uopšte. Za razliku od drugih koji kažu da njih niko ne zove, ja kažem da mene svi zovu. Mene su zvali i ranije. To je još jedan od specijaliteta Srbije, nikad niko ne ide regularnim putem. Niko ne predaje knjižicu na šalteru, zovu direktora klinike zato što treba da primi injekciju u ambulanti. Nervira me što je to tako. Ali kada se govori o pritiscima, a da to znači da me neko okrene i kaže 'e, vidiš, trebalo bi da ‘Dnevnik’ počne sa Koštunicom' ili 'Đinđić danas ide tamo i tamo, nemoj da večeras ne bude gost', to mi se nije dogodilo. Ne znam da li se radi o tome što se dobro poznajemo, i ja njih i oni mene, ili se radi o promenjenom pristupu medijima. Dozvoljavam obe mogućnosti. Meni se to nije dogodilo i mislim da se to na programu vidi. Bojala sam se da ne zapadnemo u drugu vrstu greške, da se pravi veštački balans DSS-a i ostatak DOS-a. Ne mislim da treba praviti balanse, već izveštavati o onome što se dešava. Veliki luksuz
Zbog čega vodite emisije, zbog nepoverenja u kolege, zato što vam nedostaje novinarski posao ili to zavisi od gosta? - Za šest meseci koliko sam ovde, vodila sam ukupno četiri emisije. Količina posla koju imam ne dozvoljava mi da se bavim i tim delom posla, da budem autor emisija. Međutim, sa druge strane postoji nešto što se zove interes programa, kuće, pa mogu da kažem i interes javnosti. Podaci govore da su ove emisije imale nezabeleženu gledanost. Jedna je prešla tri miliona, a ostale preko dva miliona gledalaca. Veliki je luksuz kada imate nekog ko donosi toliku gledanost, a da on ne bude u studiju. Interes kuće bio bi da ja imam emisiju jednom nedeljno, ali ja to ne bih moga ni fizički ni psihički da izdržim. Vodiću jednu emisiju mesečno, zvaće se 'Licem u lice'. Tatjana Aleksić
.jpg)
