Izvor: Kurir, 25.Avg.2011, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RATEL ZA KNJIGE POTROŠIO 237.000 EVRA!
BEOGRAD - Ima se, može se! Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) izgleda zapošljava sve same stručnjake.
BEOGRAD - Ima se, može se!
Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) izgleda zapošljava sve same stručnjake. Zato je za njihove potrebe na stručnu literaturu u 2009. ova državna agencija, prema podacima Uprave za javne nabavke, potrošila čak 140.000 evra, odnosno 13.044.000 dinara! To znači da je po svakom od 102 zaposlena >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u Ratelu potrošeno po 1.372 evra.
U poređenju s tim, iznos od 8,3 evra, koliko je za svakog od 120.000 osnovaca Grad Beograd izdvojio za besplatne udžbenike, prava je sitnica.
Kako Kurir saznaje, Ratel je stručnu literaturu tokom 2009. kupovao od stranih firmi „Kilen internacional“ iz Francuske, „Analizis mejson“ iz Velike Britanije i „Gartner Ajerland limitid“ iz Irske.
- Ratel je svu stručnu literaturu nabavljao pogađanjem, bez prethodnog javnog objavljivanja, odnosno tendera. Pomenute firme se bave analizom razvoja medija i pružanjem saveta u oblasti telekomunikacija - priča dobro obavešten izvor Kurira i dodaje da se ispostavlja da je u ovoj agenciji stručna literatura potrošna roba, s obzirom na to da je kupuju svake godine.
Tako je Ratel, prema njegovom informatoru, u 2010. stručnu literaturu za potrebe zaposlenih platio 10 miliona dinara, što je prema prosečnom kursu za prošlu godinu iznosilo 97.000 evra. Ispada da je za dve godine samo u ove svrhe Ratel potrošio 237.000 evra.
Podsetimo, Kurir je već pisao da Ratel ne žali para ni na usavršavanje zaposlenih. Za stručnu literaturu namenjenu njihovom obrazovanju u 2010. godini ova agencija je potrošila 2,9 miliona dinara.
S. Tomčić - S. Živković
U Ratelu ćute
Ratel nije hteo da odgovori na naša pitanja o kakvoj se literaturi radi i da li je takva kupovina neophodna svake godine. Umesto toga, podsetili su nas da se sami finansiraju.
- Ratel uplaćuje u budžet sav višak prihoda koji ostvaruje, a 2010. u republički budžet uplatio je 13 miliona evra. Iz ovog suficita finansiran je projekat „Digitalna škola“, čime je preko 2.000 osnovnih i srednjih škola u Srbiji dobilo računarske kabinete - ističu u Ratelu.
Čupić: Promeniti zakon
Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kaže da ukoliko Ratel troši velike svote novca po zakonu, onda je jedino rešenje da se promeni zakon.
- Ako im je dozvoljeno da troše ono što zarade, onda se tu ništa ne može. Treba videti da li su oni po zakonu dužni da deo novca daju u budžet i kako je regulisana cena njihovih usluga. To je zakon tržišta i kad neke robe nema, cena joj skače - kaže Čupić.
