Izvor: Kurir, 16.Maj.2011, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADNA VERZIJA MEDIJSKE STRATEGIJE DO 1. JUNA
BEOGRAD - Radna verzija Medijske strategije trebalo bi da bude gotova do 1. juna, najavio je danas član radne grupe koje radi na izradi tog dokumenta Danilo Nikolić.
Nikolić je, učestvujući u radu okruglog stola "Mediji u Srbiji", koji organizuje novinska agencija Tanjug, rekao da će verzija tog dokumenta biti prosleđena Ministarstvu kulture i informisanja, nakon čega bi trebalo da usledi javna rasprava.
"Nema demokratskog zakona bez demokratske procedure u njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << donošenju. Nadam se da će ova strategija biti rezultat jedne stručne i javne rasprave", rekao je Nikolić, navodeći da su mediji u Srbiji u veoma teškoj situaciji, pogotovo u ekonomskom i tržišnom smislu .
Takav položaj, prema njegovim rečima, pokazuju i rezultati izveštaja o slobodi medija američke nevladine organizacije "Fridom haus", prema kojima se Srbija od 196 rangiranih zemalja nalazi na 72. mestu.
Radna grupa, sastavljena od eksperata koje su predložili Ministarstvo kulture, medijska udruženja i asocijacije i predstavnici medijske industrije, zvanično je formirana 18. aprila i odmah je počela da radi na izradi Medijske strategije.
Nikolić je istakao da se Medijska strategija mora temeljiti na Ustavu Srbije, dokumentima UN, posebno u pogledu zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i na precedentnim stavovima.
On je dodao da se medijima mora omogućiti da budu oslobođeni političkog, ekonomskog i svih drugih vidova pritisaka i da na ravnopravan način obavljaju svoj posao.
Simonović: Strategija neće završiti "u fioci"
Radna verzija Medijske strategije neće poput prvog izdanja završiti u "fioci" Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, uveren je predsednik Asocijacije medija i glavni urednik "Blica" Veselin Simonović - član prve radne grupe čiji je rad na strategiji "neslavno prošao".
"Razmenili smo mišljenja tokom polučasovnog razgovora i na tome se sve završilo. Zahvaljući Asocijaciji krenuli smo od početka i formirali adekvatnu radnu grupu, ali se uvek pojavi problem da neko "slučajno" bude isključen iz radnog procesa", naveo je Simonović na Tanjugovom okruglom stolu "Mediji u Srbiji".
Osvrnuvši se na probleme koji prate izradu ovog značajnog i dugo godina očekivanog dokumenta za uređenje medijskog prostora Srbije, Simonović je istakao da bi Strategijom trebalo da bude i, između ostalog, regulisana uloga države, odnosno njenog vlasništva u medijima, broj javnih sevisa, pomoć lokalnim medijima koji "jedva opstaju".
"Mislim da u ovoj zemlji niko nema ideju kako dalje sa lokalnim medijima, pa ja imam jedna predlog: jedan procenat od javnog oglašavanja bi mogao biti izdvojen za njih", kazao je Simonović.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji se "ne poštuju zakoni ni dobri, ni loši", a kada bi se poštovali mediji možda ne bi bili bogatiji, ali bi sigurno bili bolji i sadržajniji.
"Sve komercijalne televizije i javni servis krše Zakon o oglašavanju i podneto je oko 25 krivičnih prijava koje do danas nisu procesuirane. Zakon o informisanju je nakaradan i mi kao struka nismo smeli da dopustimo da za deset proteklih godina ne načinimo predlog novog", smatra Simonović.
Bujošević, Suša: Ima napretka u protekloj deceniji
Glavni i odgovorni urednik Politike Dragan Bujošević i član RRA Gordana Suša složili su se danas da su u proteklih deset godina načinjeni značajni pomaci u cilju uređenja medijskog prostora Srbije, uprkos lošem Zakonu.
"Kakav god da je taj Zakon dobili smo zaštitu izvora informisanja, ali je druga stvar što svako u ovoj oblasti pokušava da "frizira" i sada imamo karikaturu tog Zakona i imperativ njegove promene", navela je Suša na Tanjugovom okruglom stolu "Mediji u Srbiji".
Važnost plodonosne konsultacije oba novinarska Udruženja oko izrade Strategije, uprkos animozitetu, veoma je važna, tvrde Suša i Bujošević, za naredni period u kojem i uloga države treba da bude jasno pozicionirana.
"Stvar je i volje političke elite da ova Strategija zaživi u praksi. Predstoji nam javna debata, a zakonsko regulisanje medijskog prostora jedan je od evropskih uslova", tvrdi Suša koja je u prilog tezi da je situacija poboljšana u protekloj deceniji navele primer Turske u kojoj je između dve i 10.000 novinara u zatvorima, a broj ubijenih se ne zna.
"U poređenju sa tom informacijom, mi smo fantastični", poručila je ona.
Bujošević je dodao da država nikada neće moći da "priđe" Savetu za štampu, odnosno Komisiji za žalbe.
"Imamo drakonske kazne kada su u pitanju novinari i minimalne kada novinari bivaju napadnuti. Savet i Komisija za žalbe su napravljeni tako da mogu da povežu sukobljene strane i trudimo se da u proces odlučivanja uvrstimo ljude čija su imena garant da ne podležu pritiscima", naveo je Bujošević.
Mnogo je važnije, kako smatra, kada ljudi iz struke upute kritike za rad, nego kada to ide preko sudova.
"Država mora, prema norveškom konceptu koji smo izabrali, da bude izolovana iz Saveta. Sramota me je što deset godina novinari nisu seli i napisali Zakon, ali sada je učinjen napredak i udruženja su načinila kodeks kojim su uspostavljeni standardi", dodao je glodur Politike.
Bujošević je kritikovao državu što izdvaja "besmisleno malu novčanu pomoć za medije" i predložio da bi, između ostalog, mogla da snizi carine na uvoz štamparskog materijala i boja koje se ne proizvode u Srbiji.
Prema njegovom i Sušinom mišljenju problem je i postojanje prevelikog broja medija - prema Sušinom podatku 530 dnevnih, nedeljnih i mesečnih izdanja.
"Neka država iznađe rešenje Strategije kakvu želi. Ukoliko u Zakonu bude pisalo da država može da bude vlasnik jedne novinske agencije, ili nekog štampanog medija onda tako treba i da bude, ali se podrazumeva da on ne sme imati komercijalne sadržaje", složili su se Bujošević i Suša.
