Izvor: Blic, 21.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pustoše državu, ona ih obilato nagrađuje
Milenko Šarančić, bivši direktor „Železnica Srbije", tuži medije, ali ne i država njega. Saša Ilić potpisao je aneks ugovora kao direktor „Srbijagasa" sa „Jugorosgasom", gde je član UO, uz proviziju od 35 miliona evra, a zatim je unapređen. Branko Jocić, direktor Direkcije za puteve, potrošio je 100 miliona evra van budžeta firme. Istraga se vodi po „ubrzanom postupku" od oktobra prošle godine. Još traje.
Oni su opustošili državna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzeća, ali za to nisu odgovarali jer imaju političku zaštitu, a javna preduzeća plen su koji se raspodeljuje koalicionim sporazumima, smatraju Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, i Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija".
- Srbija je postkomunistička zemlja sa ogromnim državnim sektorom. Partije imaju svoje ljude koje svoj aktivizam moraju da nagrade. Čini se kao da je neko sam došao do vrha preduzeća ili upravnog odbora iako se zna da to nije tako jer postupak nije transparentan i to partije koriste kako bi bile manje odgovorne - navodi Goati.
Goati tvrdi da država ima mehanizme da kontroliše javna preduzeća, ali i da su ti mehanizmi paralisani okolnošću da u ključnim regulatornim telima države sede partijski drugovi.
Partije nastoje da njihovi kadrovi ostanu neoštećeni i kada se ogreše o zakon jer se svi ti minusi kod građana zbrajaju, što ih značajno opredeljuje pred izbore. I premda se oni programski zalažu za čiste ruke i borbu protiv korupcije, kada dođe do uvođenja konkretnog sprovođenja zakona, tu je opstrukcija - kaže Goati.
Godinama se u javnosti iznose podaci kako direktori javnih preduzeća krše zakon i nikada ne odgovaraju jer, kako Goati smatra, imaju zaštitu političke stranke.
Za Baraćevu prolazak Šarančića, Ilića i Jocića bez odgovornosti je ključni dokaz sistemske korupcije, u kojoj političke stranke mogu kada se koaliciono dogovore da prekrše svaki zakon bez ikakve odgovornosti. Interes partija vidi kao jedan od razloga što se svih ovih osam godina izbegava kontrola javnih preduzeća i što državna revizija ne radi. To što je donet zakon, upozorava, nije dovoljno. Bitna je primena.
- Državna revizorska institucija treba da kontroliše trošenje budžeta, i funkcionisanje javnih preduzeća. Tada se ne bi dešavalo da građani nekoliko puta finansiraju političke stranke, direktno iz budžeta - napominje Baraćeva.
Iako su javna preduzeća državna, naša svojina, političari je tretiraju kao partijsku s kojom raspolažu u podeli plena posle svake promene vlasti. Zato mnogi, pa i Baraćeva, veruju da je to jedan od načina na koji se finansiraju političke stranke kroz javna preduzeća.
- Zato je takva jagma ko će biti direktor ili član UO, jer se tu ostvaruju partijski interesi umesto da se država ponaša kao svaki drugi vlasnik kapitalista, da bude zainteresovana da preduzeće radi što bolje. Ovako, direktori javnih preduzeća svoje loše upravljanje prevaljuju na građane koji plaćaju skupe i loše usluge, tako što prave velike gubitke i nekontrolisano troše pare iz budžeta - navodi ona.
Ukoliko to nije tako, ne bio bilo moguće ni da „Železnice Srbije", koje nemaju novca za izgradnju pružnih prelaza, kupuju automobile za 2,2 miliona evra.
Radoslav Sretenović, državni revizor Javna preduzeća nema ko da kontroliše
Radoslav Sretenović, državni revizor zadužen za kontrolu budžetskih korisnika, kaže da za tri godine, otkako je donet Zakon o formiranju državne revizorske institucije, nijedno državno javno preduzeće nije kontrolisano.
Zašto niste kontrolisali javna preduzeća, bar ona o kojima pišu mediji navodeći njihove sumnjive poslove?
- Do iduće godine jednostavno nemam ljude za reviziju javnih preduzeća.
Do tada ćete samo posmatrati natpise o sumnjivim poslovima direktora javnih preduzeća?
- A šta da radim kada nemam revizore. Ne mogu ništa da kažem da li je nešto sumnjivo ili ne dok ne pogledam papire.
Kada ćete biti spremni za reviziju javnih preduzeća?
- Imamo svoj plan. Naš prioritet su četiri tačke - budžet Srbije, fondovi socijalnog, penzionog, zdravstvenog osiguranja, nacionalna centralna banka u pogledu korišćenja javnih sredstava iz budžeta. Javna preduzeća nisu naš prioritet.
Kada će javna preduzeća doći na red po tom vašem redosledu?
- Kada će doći na red", kada se stvore mogućnosti.
Zašto za ove tri godine niste alarmirali javnost da zapravo samo formalno postojite?
- Kako sada to „formalno postojite"? Za formiranje jedne ovako ozbiljne institucije potrebno je najmanje tri godine. Tako je i u svetu. Što ne pitate zašto naš poslovnik nije usvojen.
Zašto nije?
- Pitajte to u Skupštini. Ima opstrukcije u parlamentu da donese naš poslovnik, koji je podnet 27. decembra prošle godine.
Ko tačno preko parlamenta vrši opstrukciju i zašto? Političari? Tajkuni?
- Otkud znam ko. Oni samo kažu da nemaju kvorum i tačka.
Zašto niste upozorili Vladu na opstrukciju?
- Mi smo se 15 puta obraćali Vladi i konačno sada dobili rešenje i saglasnost da koristimo 15 kancelarija u Palati federacije.
Kontrolisanje finansiranja političkih stranaka vaš je zadatak takođe. Da li je to razlog za opstrukciju, tada bi znali koji tajkuni i sa koliko para učestvuju u vlasti?
- Finansiranje stranaka jeste jedan od zadataka, ali to što ne možemo da ga ispunimo je opet posledica toga što nemamo kadrove.
Zašto niste ponudili ostavku, umesto da izigravate pokriće za državu koja samo formalno poštuje zakon?
- Rekao sam. Ovakve institucije formiraju se najmanje tri godine. Ne možemo da uposlimo kadrove koji ne znaju ništa.
.jpg)
