Izvor: Politika, 13.Maj.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusti kompas i gledaj pravo u krst
Umesto na istok, kako nalažu pravila SPC, „Đurđevdanski krst” na ulazu u Kragujevac licem je okrenut nešto više ka severu – da bi putnici iz pravca Batočine mogli jasno da vide „raspeće”, objašnjavaju u gradskoj vlasti
Kragujevac – Lokalnoj upravi izgleda nije bilo dovoljno što je odlukom o podizanju krsta na samom ulazu u grad digla na noge „pola čaršije“, već sad kao da hoće da isprovocira još žešće reakcije i komentare. Naime, „Đurđevdanski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krst“, visine 18 i raspona 11 metara, koji se gradi na kružnom toku u prigradskom naselju Petrovac, posred magistralnog puta Batočina–Kragujevac, umesto na istok, kako nalažu pravila SPC, licem je okrenut nešto više ka –severu, odnosno severoistoku.
Predstavnici gradske vlasti objašnjavaju da je projektom bilo predviđeno da krst bude okrenut pravo prema istoku, ali da je „malo zakošen ka severu“ kako bi putnici iz pravca Batočine jasno mogli da vide „raspeće“. Za ovo „pomeranje“ dobili su, kažu, saglasnost i blagoslov episkopa šumadijskog Jovana.
– Da je ostalo po projektu, krst bi gledao prema Ilićevu i parku u Ilinoj vodi, i ne bi se lepo video. Okrenuli smo ga malo ka severu, odnosno severoistoku, da bi putnici iz pravca Batočine, a to je glavni ulaz u grad, jasno mogli da vide „raspeće“ koje će biti izvajano na prednjoj strani krsta. Naravno da smo za ovu izmenu dobili saglasnost vladike Jovana – kaže u izjavi za „Politiku“ pomoćnik gradonačelnika Kragujevca Slađan Radovanović.
Gradnja „Đurđevdanskog krsta“, novog „simbola hrišćanskog Kragujevca“ kako je stajalo u odluci, obustavljena je pre nekoliko dana. Radovanović demantuje priče koje su počele da kruže gradom kako je do prekida radova došlo pošto su gradski čelnici shvatili da su „pomešali strane sveta“.
– Ma, to su najobičnije budalaštine. Gradnja je obustavljena iz tehničkih razloga, i samo privremeno, dok se ne osuši beton. Mi ćemo krst podići uprkos svima koji nas kritikuju. To su zluradi ljudi i ne mogu da shvatim zašto to rade. Krst je potreban ovom gradu, kao simbol naše hrišćanske tradicije, kao zalog za budućnost – ističe Radovanović, naglašavajući da je podizanje „Đurđevdanskog krsta“ i „civilizacijska tekovina“.
Da li pravoslavni krst mora biti okrenut isključivo ka istoku, ili su dozvoljena odstupanja od ovog crkvenog pravila? Ovo pitanje smo uputili profesoru Bogoslovije u penziji Dimitriju Kaleziću. Navodeći primere iz svoje službe, Kalezić je za „Politiku“ objasnio da i kod nas, kao i u drugim hrišćanskim religijama, postoji „izvesna tolerancija“.
– Ako postoje mogućnosti, onda isključivo ka istoku. Ali ima i drugih primera. U Kumodražu, gde sam služio, crkva je okrenuta baš kako treba, istok–zapad, ali groblje, gde su sahranjeni poginuli na Sremskom frontu, ima pravac jug–jugoistok. Ima takvih primera ponegde i u Grčkoj, a kod katolika je to češća pojava. U Sloveniji su, na primer, neki krstovi okrenutu prema putu, da bi se videli, bez obzira na strane sveta – kaže profesor Kalezić, navodeći da ni ikonu i kandilo ne možete postaviti na istočni zid kuće ili stana, ako je taj zid iza vrata.
Prema rečima našeg sagovornika, pravac nije uvek lako utvrditi, čak i kad koristite kompas.
– Kompas tačno pokazuje strane sveta, ali sunce ne izlazi uvek na istom mestu. Kad je leto, ono izlazi na jednom, a kad je zima, na drugom mestu. Kako ćete onda? Uostalom, nemaju svi ljudi kompas – veli profesor Kalezić koji, inače, nije čuo da se u Kragujevcu podiže veliki „Đurđevdanski krst“.
---------------------------------------------
Ništa bez blagoslova vladike
Niko od sveštenika Eparhije šumadijske, sa kojima smo juče pokušali da razgovaramo i dobijemo objašnjene, nije želeo da komentariše to što je „Đurđevdanski krst“, mimo pravila crkve, dobio drugačiji smer. Poručili su nam da je za to, kao i za sve druge izjave, neophodan blagoslov starešine eparhije vladike Jovana.
B. Kartalović
[objavljeno: 14.05.2010.]
.jpg)
