Izvor: B92, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pušenje i(ili) posao
Beograd -- Srbija je 1995. usvojila Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama.
Pušenje je zabranjeno i u obrazovnim, zdravstvenim i dečijim ustanovama i prostorijama u kojima se obavljaju sastanci i priredbe, a zabrana se najviše poštuje u stranim firmama.
Oko 10.30 je u firmi Lukoil-Beopetrol vreme predviđeno za pušenje. Oko 100 pušača, radnika te firme, ima 15 minuta da podmiri nikotinsku zavisnost, a ko propusti jutarnju pauzu cigaretu može da zapali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u 15,00, u vreme druge pauze.
Kazne za one koji puše u preduzećima su više nego simbolične, pa inspektori odmah naplaćuju 50 dinara od prestupnika. Zakon bi trebalo da važi i u državnim i u privatnim preduzećima. Đorđe Stojiljković, savetnik u Ministarstvu zdravlja, kaže da se zabrana mnogo više poštuje u privatnim firmama. "Mi kao komisija za prevenciju pušenja imamo dobru saradnju s privatnim firmama, možda je to neki strah od gubitka posla jer su tamo bolja primanja ili veća disciplina, ali se više poštuje u privatnim firmama, a to je promena mentaliteta jer i privatno je nešto novo za nas", kaže on.
Striktno vreme za nikotinsku pauzu određuju i manje firme. I zaposleni u Fondu za humanitarno pravo treba da odluče da li će pušiti u hodniku, na terasi ili ispred zgrade. Za dim nema mesta u toj nevladinoj organizaciji, a i tu se računa koliko vremena se provodi na pauzi. Marijana Toma, radnica u FHP-u, kaže da zaposleni mogu da izađu kad god žele, ali da moraju da vode računa o vremenu koje potroše da posao ne bi trpeo.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže da je dozvoljena pauza u skladu sa zakonom. "Svako tokom dana ima pola sata koje koristi za pušenje", kaže ona.
Prema rečima stručnjaka, Zakon o pušenju će postepeno biti menjan jer u Srbiji ima dosta pušača. Razvijenim zemljama trebalo je oko 20 godina da promene mentalitet i smanje broj nikotinskih zavisnika.
