Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucanj u pevačicu
Za samo jednu pticu grabljivicu na Bliskom istoku može da se dobije i 50.000 evra
U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu u toku je zanimljiva izložba posvećena svemu što leti. Na vrlo pristupačan i savremen način obrađuje se tema koja je oduvek fascinirala čoveka – letenje.
– Priča se sastoji iz tri dela, u prvom se daju opšti podaci o letenju, zatim sledi prikaz aktivnog i pasivnog letenja, a na kraju su dati zaključci o tome šta je letenje omogućilo onima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji lete i ne lete, kao i šta bi bilo bez letenja – objasnio je Miloš Jović, kustos entomolog i jedan od organizatora izložbe. U Prirodnjačkom muzeju prikazano je oko šezdesetak vrsta insekata, od kojih je izložena jedna endemična vrsta specifična za Balkan. Posetioci mogu da vide i tridesetak vrsta prepariranih ptica, od kojih su mnoge retke. Letenje zahteva određeno ponašanje i određene mehanizme, a na izložbi su prikazani različiti aspekti tog leta.
Za životinjski svet to je aktivan let ili kombinacija aktivnog i pasivnog, dok je u biljnom zastupljen pasivan, jer spore i polen zapravo nose vazdušne struje.
Izložba počinje fosilnim primerkom "praletača" pterosaurusa, starog 200 miliona godina, a zatim se nižu insekti i ptice. Iako to nije tema ove izložbe, posetioci mogu da vide primerak zaštićene vrste – labuda grpca, kojeg su krivolovci ubili u decembru 2001. godine u Labudovom oknu, prirodnom rezervatu prvostepene zaštite. Izložen je i orao lešinar, ptica koja je iščezla iz naših krajeva, ali i preparirani drozdovi, ubijeni u krivolovu kod Skadarskog jezera. Odmah uz labuda, izložen je i ždral, ptica koju takođe prati tužna priča.
– Jedan od faktora ugrožavanja je uništavanje staništa ptica jer one onda više nemaju gde da se legu. Poslednja gnezdeća kolonija ždrala kod nas se nalazila na mestu gde je podignuto Vlasinsko jezero – rekla je Ivana Novčić, kustos ornitolog.
Svest o potrebi očuvanja prirode u ovom muzeju se razvija kroz obuku mladih amatera i stručnjaka u Centru za markiranje životinja pri Prirodnjačkom muzeju.
– Cilj je praćenje kretanja i migracija u životinjskom svetu. Prirodnjački muzej je ravnopravan član Euringa, dela evropske mreže prstenovača ptica – objasnila je ona.
Afere sa švercovanim pticama, živim i ubijenim, potresale su Srbiju, ali je od 2004. učinjen pomak, posle afere "balkanskih ptica", najvećeg masakra ptica koji je ikada zabeležen u Evropi. Te 2003. godine je na slovenačko-italijanskoj granici nađen tovar u kome je bilo više 100.000 zamrznutih ptica pevačica. Ukupno, u ovoj aferi ubijeno je više od dva miliona malih ptica.
– Pomak je postepen, ali ga ima. Po važećem zakonu odgovara se krivično, a kazne su isključivo zatvorske. Za sada, sve presude koje su donesene su uslovne kazne zatvora, ali to psihološki dobro deluje – rekla je Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica, i objasnila da je tokom poslednje tri godine doneto stotinak presuda krivolovcima.
Ipak, problem (krivo)lova i dalje je prisutan.
– Pre dve godine italijanske kolege iz šumarske policije ubacile su svog čoveka u lovačku grupu koja je došla kod nas legalno preko jedne turističke agencije. On je, kao i čitava grupa, mogao da bira gde želi da lovi, pa čak i u nacionalnom parku. Niko ih nije ograničavao u načinu lova, ni hvatanju živih ptica – ispričala je Tadićeva i objasnila da su naši zakoni u ovoj oblasti strogi i jasni.
Kod nas je dozvoljen lov samo u lovištima za vreme sezone i to na 20 vrsta ptica. Zabranjeno je hvatanje živih, love se puškom, uz obaveznu dozvolu. Međutim, lovi se i sačmom, raznim zamkama, poput mreže, van sezone, van lovišta.
Na razvitak ptičjeg sveta u našem području nepovoljno je uticalo i Nato bombardovanje 1999. godine. Populacija ptica od tada je smanjena. Potrebno je vreme da se životinjski i ptičji svet oporavi i to je nešto na šta ne može da se utiče, ali na kriminal može, smatraju u Društvu za zaštitu divljih ptica. Prema njihovim podacima godišnje se uništi ili prošvercuje oko 100.000 ptica iz naše zemlje.
– Strah od ptičjeg gripa pojačao je rad sudstva jer je jasno da krivokradice mogu i direktno da ugroze zdravlje ljudi. Ipak, potrebno je mnogo više da bi ova vrsta kriminala bila suzbijena. Jer, dok mi jednu pticu izlečimo, prokrijumčari se 10.000 drugih – zaključila je Tadićeva.
Nezakonita trgovina ptica, krupnih ili sitnih, retkih ili ne, unosan je posao. Kod manje egzotičnih, neretkih vrsta plaća se po tovaru, količinski, a za samo jednu pticu grabljivicu na Bliskom istoku može da se dobije i 50.000 evra.
Dušica Stojanović
[objavljeno: 27.11.2006.]
