Izvor: Politika, 13.Sep.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo zakon pa komisija za „nestale bebe”
Potrebna moćna ovlašćenja za one koji budu radili ovaj posao, smatra Vesna Rakić-Vodinelić. – Protok vremenane sme da obeshrabri, kaže Veran Matić
Pred državnim institucijama Srbije je veoma složen posao. Posle pravosnažne odluke Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu, neophodno je stvoriti efikasan način utvrđivanja istine u svakom pojedinačnom slučaju „nestalih beba”. Kako će izgledati to nezavisno telo, kako god ga zvali – komisija, odbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili „mehanizam”, kako ga pravničkim jezikom nazivaju u Ministarstvu pravde i državne uprave?
Podsetimo, u aferi „nestale bebe” reč je o novorođenčadi za koju njihovi roditelji veruju da su ukradena, a u porodilištima im je saopšteno da su umrla po rođenju. Kada su, podstaknuti sumnjama, hteli da provere šta se zapravo desilo sa njihovim bebama, roditelji su nailazili na nepotpunu dokumentaciju, ako bi uopšte i došli do nje. O ovom problemu izjašnjavali su se parlamentarni anketni odbor i zaštitnik građana, ukazujući na potrebu da se utvrde sve neophodne činjenice.
U martu ove godine sud u Strazburu odlučio je u korist građanke, koja je tužila državu Srbiju zato što nije mogla da dođe do saznanja šta se desilo sa njenim sinom rođenim 1983. godine, za koga joj je rečeno da je preminuo ubrzo po porođaju. Sud je naložio da joj država isplati odštetu zato što nije mogla da dokaže šta se desilo sa bebom. Ali i da država, budući da u Srbiji ima puno sličnih slučajeva, u roku od godinu dana stvori mehanizam utvrđivanja istine u svakom pojedinačnom slučaju. Rok je počeo da teče u ponedeljak, kada je odluka suda u Strazburu postala pravosnažna.
– Ne vidim drugi put nego da skupština usvoji odgovarajući zakon, a zatim i ustanovi nezavisno telo koje bi utvrdilo sudbinu „nestalih beba”. To telo bi bilo neka vrsta tribunala, a oni koji bi radili ovaj posao morali bi da imaju moćna ovlašćenja – pristup državnim organima, da mogu da saslušavaju koga misle da treba pa i da kažnjavaju one koji odbijaju saradnju. Eventualno, trebalo bi razmisliti i o ovlašćenju davanja oprosta krivičnog gonjenja ako ti slučajevi nisu zastareli, odnosno da se dođe do nekog insajdera koji bi govorio o tome šta se zapravo dešavalo sa bebama. Teško je reći koliko će potrajati rad na utvrđivanju istine – kaže Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta „Union”.
Ona napominje da se uključivanje ESLJP moglo izbeći da je država pre nekoliko godina uvažila izveštaj zaštitnika građana o „nestalim bebama”, odnosno da je sama ranije preduzela ono što sada mora odlukom suda u Strazburu. Rad nezavisnog tela koje će se formirati u izvesnoj meri biće po modelu Komisije za istraživanje ubistava novinara kojom predsedava Veran Matić, koji je vodio humanitarne kampanje „Bitka za bebe” i „Bitka za porodilišta”. I ova komisija rasvetljava događaje posle znatne vremenske distance i radi na pronalaženju dokaza i dokumentacije koji su na volšeban način nestajali iz depoa i arhiva, pa je ipak nešto od toga tokom njenog rada pronađeno.
– Vrlo je važno voditi se idejom da se ovakve situacije, bez obzira na protok vremena, moraju rešiti. Iskustvo sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara je pokazalo da se, ako i dok postoji volja, mogu napraviti pomaci koji će dovesti do sudskog epiloga. Čini se da stalna komunikacija nadležnih državnih organa uobičajenim putem, ali i kroz stalne sastanke, uz učešće onih koji imaju motiv da se ovako važna pitanja reše, može biti dobar primer za neko buduće telo formirano u cilju rešavanja slučajeva „nestalih beba” – kaže Matić.
I on smatra da će biti neophodno da formiranje tela koje će se baviti ovim slučajevima prati i donošenje posebnog zakona.
– Protok vremena, kada govorimo o dokazima, svakako otežava rad, ali ta činjenica ne sme da bude obeshrabrujuća. Naprotiv, treba da bude dodatni motiv da se ovaj problem reši. Sa druge strane vreme bi, kada govorimo o slobodi onih koji bi mogli da pruže dokaze u slučajevima nestanka beba, moglo biti saveznik. Veoma je važno da ovaj proces treba da bude vođen tako da omogući da postojeće institucije počnu tako da rade, da se bilo kakve sumnje više nikada ne pojavljuju. Ovo je veoma bolna tema i za roditelje i za društvo. Mora što pre biti skinuta sistemskim rešenjima sa dnevnog reda, jer se inače širi nepoverenje prema zdravstvenim institucijama – ističe Matić.
M. Galović
objavljeno: 13.09.2013.
