Izvor: Politika, 31.Okt.2012, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo partijska knjižica, pa studentska karijera
Na vrhu studentskih institucija smenjuju se stranački kandidati, gotovo identično sa smenom vlasti na republičkom nivou
Koliko tačno članova stranačkih podmladaka sedi u studentskim parlamentima i na funkcijama u fakultetskim i univerzitetskim upravama gotovo da nije moguće pobrojati. Na vrhu ovih institucija smenjuju se stranački kandidati, gotovo identično sa smenom vlasti na republičkom nivou.
I dok su studentski lideri iz devedesetih godina posle protesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na ulicama listom ulazili u podmlatke stranaka, poslednjih godina na univerzitetima vlada obrnut trend: prvo partijska, pa onda univerzitetska karijera. Da će se tu možda nešto promeniti govori jučerašnji jednoglasni izbor Saveta UB za novog studenta prorektora Univerziteta u Beogradu Ivana Šašića, inače nekadašnjeg člana i odbornika Srpske napredne stranke.
On kaže da je članstvo u partiji stvar pojedinca, iako priznaje da to što je neko bio studentski lider sigurno pomaže u kasnijoj političkoj karijeri.
– Ja sam išao obrnutim putem, a sa političkom karijerom sam završio kada sam izabran za studenta prodekana Ekonomskog fakulteta. Trenutno ne razmišljam o politici već o naučnoj karijeri, a osim toga, moje mišljenje ne zavisi od članstva u političkoj stranci – kaže Šašić (23), kojem je ostalo još dva ispita do kraja studija ekonomije.
Na pitanje „Politike” koliko ima istine u tvrdnji akademaca okupljenih pre svega u plenumu da su studentski parlamenti postali mesta rezervisana za članove podmladaka stranaka, on odgovara:
– Oni koji gube uvek se ljute i napadaju. Nemoguće je da su baš svi studenti na fakultetu u podmlatku jedne stranke i da nas zbog toga biraju na izborima. Mislim da je važniji ugled pojedinca i ono što neko uradi, a to se uvek oseti. Sve što je ikada promenjeno u zakonu, urađeno je zahvaljujući angažmanu predstavnika akademaca u parlamentu, a ne zbog onih koji su glasni iako su malobrojni – ističe Šašić.
Milan Krstić, donedavno student prorektor UB, smatra da ima mnogo primera studentskih predstavnika koji su paralelno sa političkim angažmanom odlično zastupali interese akademaca, ali i podseća da je kraj njihovih mandata obično onog trenutka kada zloupotrebe poverenje studenata zarad interesa političke partije, što se takođe događalo.
Vladimir Smuđa, student prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta, izabran je za novog predsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. On je ostao upamćen kao jedan od vođa studentskih protesta dok je bio prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta, koji je tadašnjeg predsednika Studentskog parlamenta Jovana Ličinu optužio da na UB sprovodi interese Demokratske stranke. Ličina je za naš list tada rekao da jeste član DS-a, ali da ne vidi u čemu je tu problem, jer nije član vlade i nema nikakvu funkciju u stranci.
Inače, prvi predsednik Studentskog parlamenta UB bio je Nemanja Petrović iz Demokratske stranke Srbije. Petrović ima običaj da kaže da je za vreme njegove funkcije na univerzitetu izmenjen Zakon o visokom obrazovanju i da su učinjeni mnogi ustupci studentima, a da je i pored toga smenjen iz političkih razloga.
U plejadi onih koji su devedesetih vodili studentske proteste i nekoliko godina kasnije postajali poslanici, ministri, potpredsednici vlade i u nekom trenutku se takođe susreli sa novom generacijom studenata na ulicama, bili su i Čedomir Jovanović, Oliver Dulić, Slobodan Vuksanović, Dragan Đilas…
„Kada bih mogao da biram, opet bih sve uradio isto, jer sam birao srcem”, kaže istoričar Čedomir Antić, koji je bio predsedavajući GO studentskog protesta 1996/1997. godine. Karijeru studentskog lidera zamenio je stranačkom u Demokratskoj stranci, a od 2002. godine je član Krunskog kabineta princa Aleksandra Drugog Karađorđevića. On međutim tvrdi da nikada nije živeo od politike.
– U vreme kada sam bio među studentima u Srbiji nije bilo demokratije, nije bilo studentskih organizacija kao danas, student prodekan je bio čovek kojeg je postavljao režim, niko ga nije znao i bio je 10-15 godina stariji od nas. Sada je demokratija, ali nažalost, reforma univerziteta nije uspela, a studentske institucije pokazuju sve slabosti našeg savremenog parlamentarizma – kaže Antić i dodaje da je za ono što se danas dešava, kriva i politička elita koja je za svoje interese iskoristila i studente i univerzitet.
Sandra Gucijan
objavljeno: 31.10.2012.
