Izvor: Politika, 20.Apr.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvo na sistematski pregled, pa po kredit

Za sume od 40.000 evra traži se osnovni, a za iznos veći od 70.000 evra detaljniji zdravstveni pregled

U kakvoj su vezi test na sidu, ultrazvuk srca, rendgen pluća i odobravanje stambenog kredita? Prilično direktnoj, ako se ima na umu da je sistematski zdravstveni pregled uslov bez koga se u određenim bankama ne može dobiti „kredit za miran san”. Zdravlje nema cenu, ali cena pregleda u zdravstvenim ustanovama odabranim po izboru osiguravajućih kuća staje između 5.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i 15.000 dinara – toliko je, naime, potrebno izdvojiti za laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuk unutrašnjih organa, test opterećenja srca i virus side. 

Biljana Penić Barišić, direktor Sektora za preuzimanje rizika u „Delta đenerali osiguranju” kaže da se u zavisnosti od poslovne politike banke odlučuju da li će za odobrenje kredita tražiti životno osiguranje, a praksa pokazuje da i sami klijenti sve češće ugovaraju osiguranje života, „jer tako mogu da uz malo ulaganje obezbede sigurnost sebi i svojoj porodici”.

– U zavisnosti od visine osigurane sume ide se na lekarski pregled – za osigurane sume od 40.000 evra traži se osnovni sistematski pregled, a za iznos veći od 70.000 evra zahtevamo prošireniji zdravstveni pregled. Osnovni pregled podrazumeva laboratorijske analize i EKG srca, a širi – ultrazvuk stomaka i srca, rendgen srca i pluća i ergometriju. Obim lekarskog pregleda zavisi od godina osiguranika u momentu uzimanja kredita i visine osigurane sume koju on želi. Lekarski pregled zakazuje „Delta đenerali osiguranje” u državnim ili privatnim zdravstvenim ustanovama sa kojima ima uspostavljenu saradnju i obavlja se u toku jednog dana i bez čekanja, a cena lekarskog pregleda kreće se od 5.000 do 15.000 dinara – objašnjava naša sagovornica.

Da li to znači da čelnici ove osiguravajuće kuće ne veruju ostalim zdravstvenim ustanovama? „Nije reč o nepoverenju u druge zdravstvene ustanove, već o tome da lekari u državnoj službi često nisu vični popunjavanju naših upitnika koji su prilično detaljni, pa ih nemarno popunjavaju, ne odgovaraju na sva pitanja i preskaču strane upitnika, a njihovu nemarnost ’plaća’ klijent. Želeli smo da se naši klijenti što manje maltretiraju i da u odabranim zdravstvenim ustanovama pregled obave u roku od 3,5 sata”, objašnjava naša sagovornica.

A na pitanje – da li čelnici ove osiguravajuće kuće priznaju rezultate medicinskih analiza obavljenih u drugim zdravstvenim ustanovama, Biljana Penić Barišić odgovara: „U zavisnosti od dogovora sa klijentom. Ne bismo bili ni previše kruti, ni previše fleksibilni kada je u pitanju samostalni izbor lekara.” 

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da banke i osiguravajuće kuće imaju saradnju sa medicinskim kućama u koje imaju poverenje – to može biti Klinički centar Srbije ili privatna medicinska ustanova.

„To su interna pravila banke koja klijenti moraju da prihvate. Banke su prinuđene da se obezbeđuju, jer ne daju svoj novac, već novac svojih klijenata, tako da se veliki deo stambenih kredita finansira od nečije štednje i zato je potrebna dodatna mera opreza. Sve je veći broj loših, odnosno rizičnih kredita i oni učestvuju u ukupnom broju kreditnih zaduženja sa 15 procenata. Iako su stanovi za koje se uzima kredit stavljeni pod hipoteku, nije cilj banke da oduzima stan pa da ona sa tim stanom trguje na tržištu nekretnina”, objašnjava naš sagovornik.

„Sosijete ženeral banka” je među prvima uvela uplatu životnog osiguranja, a kako objašnjava Tanja Miljančević, pi-ar banke, u slučaju smrti korisnika stambenog kredita osiguravajuća kuća isplaćuje banci kredit za stan, a porodici ostaje stan. „Ne uslovljavamo klijente uplatom životnog osiguranja kod određene osiguravajuće kuće, a svaka osiguravajuća kuća ima svoja pravila pod kojima izdaje polisu zdravstvenog osiguranja”, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima Jugoslave Smiljković, pi-ara Komercijalne banke, klijenti ove banke nisu u obavezi da imaju uplaćeno životno osiguranje prilikom podnošenja zahteva za bilo koju vrstu stambenog kredita kod ove banke. „Kod stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, premija osiguranja u korist Nacionalne korporacije uvećava se za 0,25 odsto ukoliko podnosilac zahteva nema plaćeno životno osiguranje”, ističe naša sagovornica.

Prema rečima Jelene Zlatanović, pi-ar „Alfa banke”, ova banka u svojoj osnovnoj ponudi klijentima nudi stambene kredite bez osiguranja života. Ukoliko se klijent odluči za životno osiguranje i prenese prava potraživanja po osnovu osiguranja u korist banke, nominalna kamatna stopa za stambeni kredit je niža.

Pi-ar osiguravajuće kuće „Grave” Snežana Sajić kaže da je za dobijanje kredita većeg od 35.000 evra neophodno uraditi sistematski pregled koji podrazumeva kompletnu biohemiju krvi i urina, EKG srca i rendgen pluća, a veliki sistematski pregled se zahteva ako stambeni kredit prelazi 80.000 dinara i on, osim osnovnih analiza podrazumeva i HIV test koji ne sme da bude stariji od osam dana. Čelnici ove osiguravajuće kuće ne uslovljavaju svoje klijente obavljanjem medicinskih pregleda u određenim zdravstvenim ustanovama.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 21.04.2010]

Nastavak na Politika...

Capital.ba: EKG i test na sidu, pa onda kredit