Izvor: Blic, 03.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo dete tek u poznim godinama
Udala sam se kada sam imala 35 godina. Prvo dete rodila sam sa 37, a drugo kad sam napunila 39 godina. Suprug i ja nismo ranije imali hrabrosti za brak iako samo se zabavljali 10 godina. Bili smo bez stana, sigurnog zaposlenja, novca... Nad glavom su nam stalno visile sankcije, ratovi, strah...
Tako priča Biljana S. iz Beograda napominjući da njen slučaj nije izuzetak u odnosu na njenu generaciju.
- Nismo hteli da odemo iz zemlje ni kada su svi odlazili. Pravnik sam, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godinama čekam na posao... Još živimo kod suprugovih roditelja. O vlastitom stanu samo maštamo i gledamo kako da podignemo kredit koji ćemo moći da otplaćujemo narednih 20-30 godina, a da pored toga normalno živimo. Muž se ubija od posla i radi prekovremeno... - nastavlja priču za „Blic" Biljana, koja sada ima 42 godine i plaši se, kaže, da je kasno da je bilo ko zaposli i dodaje da će se, verovatno, odlučiti i za treće dete „kada već sedi kod kuće".
Stručnjaci se slažu da su razlozi koji su doveli do toga da se žene u Srbiji sve kasnije odlučuju na prvu trudnoću brojni, ali da prevladava ekonomski momenat. Nezaposlenost, nemogućnost da sebi priušte krov nad glavom, nepostojanje državne strategije za podsticanje rađanja, niski dečji dodaci, neizvesnost u svakom pogledu... doveli su do toga da se mladi ljudi na brak i potomstvo, naročito u većim gradovima, odlučuju tek u ranim četrdesetim godinama.
- Nema mesta u vrtićima, preživljavmo od prvog do prvog radeći sve i svašta, a onda neko postavlja pitanje zašto se u Srbiji ne rađa više dece - kaže za „Blic" Svetlana K., ekonomista, koja je prvo dete rodila u trideset i trećoj godini, a o drugom još, kaže, i ne razmišlja.
Slika je nešto drugačija u seoskim sredinama, gde žene i dalje nešto ranije rađaju prvo dete, pa je prosečna starost majke u Srbiji (bez Kosova i Metohije) sada - 26 godina. Pedesetih i šezdesetih godina žene su prvo dete rađale u 23., a drugo u 25. godini. Interesantno je da se sedamdesetih, koje svi pamte kao godine „blagostanja", starosna granica majki pri rađanu prvog deteta spustila na 22 godine. Od devedesetih do sada starosna granica prvorotkinja u Srbiji konstantno se pomerala naviše.
Pored ekonomskih razloga, kažu stručnjaci, sve veća emancipacija žena dovela je do toga da se na rađanje odlučuju tek kada završe fakultet i ostvare profesionalnu karijeru. A to se, realno, ne može dogoditi u dvadesetoj ili dvadeset petoj godini.
- Medicinski i psihološki razlozi govore u korist, ali i protiv poznog rađanja dece. Statistika kaže da su majke koje rode dete sa mentalnim i fizičkim poremećajima, prvorođenče uglavnom one koje su rodile sa 30 i više godina. Ipak, s druge strane u tim godinama žena je profesionalno ostvarena. Nije
Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta
1960. - 23 godine
1970. - 22 godine
1980. - 23 godine
1990. - 24 godine
1993. - 24 godine
1994. - 24 godine
1995. - 24 godine
1996. - 25 godina
1997. - 25 godina
1998. - 25 godina
1999. - 25 godina
2000. - 25 godina
2001. - 25 godina
2002. - 25 godina
2003. - 25 godina
2004. - 26 godina
2005. - 26 godina
2006. - 26 godina
*Podaci su iz Republičkog zavoda za statistiku
rastrzana učenjem i brigom za posao pa je samim tim psihološki stabilnija i može da se posveti vaspitavanju dece - objašnjava profesorka Jelena Vlajković, socijalni psiholog.
Ipak, odluka da žena prvi put rodi u pedesetim ili šezdesetim godinama, kaže Vlajković, nije dobra ni za majku, ni za dete.
- Žene u poznim godinama teško mogu da „dežuraju" noću i uče dete prvim koracima. To je veliki fizički napor i treba joj velika pomoć sa strane. Kada dete krene u školu, takva majka biće u dubokoj starosti. Dete odrasta u društvu vršnjaka i može zbog toga biti izloženo podsmehu. Žena koja ima 60 godina pre se može naći u ulozi bake. Roditi dete u tako poznim godinama je velika neodgovornost i majke i ginekologa - kaže profesorka Vlajković i dodaje da je takvo odrastanje rizično za dete.
Većina lekara takođe se slaže da je za majku i za dete najbolje da prvi put rodi od dvadesete do dvadeset i pete godine.
- Rađanje u tridesetim može dovesti do manjih komplikacija, ali se uz nešto stroži nadzor lekara i one mogu sprečiti. Međutim, žene koje rađaju u pedesetim ili šezdesetim godinama moraju da budu svesne da njihovo dete može da se rodi sa genetskim poremećajima. Njihove trudnoće mogu da budu veoma rizične jer mogu da opterete srce, krvne sudove i bubrege - kaže dr Zoran Prokić, ginekolog i akušer u Ginekološkoj ordinaciji „Alba", gde radi i dr Slobodan Radulovoć koji je uz pomoć veštačke oplodnje omogućio Milevi Radulović da postane majka u 62. godini.
Prokić naglašava da je na lekaru da upozori buduće majke na moguće posledice, ali da odgovornost za eventualne komplikacije ne može nikako da snosi ginekolog ili akušer.
Žene bez dece
Zabrinjavaju i statistički podaci koji pokazuju da u Srbiji 1981. godine samo 24,1 odsto žena od 25 do 29 godina nisu imale nijedno dete, dok 2000. čak 43,9 odsto žena iste starosne dobi nije rađalo.
Rodila blizance u 59. godini
Pre Mileve Radulović iz Pažića kod Danilovgrada, koja je pre četiri dana rodila dečaka u 62. godini, najstarija porodilja u Srbiji imala je 59 godina. Ona se 2006. godine porodila u KBC „Zvezdara" i na svet donela zdrave blizance, dečaka i devojčicu.
Karmela drži rekord
Karmela Bousada iz Španije, stara 67 godina, rodila je početkom ove godine blizance i tako postala najstarija porodilja na svetu. Dečaci, rođeni carskim rezom, začeti su postupkom vantelesne oplodnje u SAD, a porođaj je obavljen u Barseloni. Bousada, koja je prodala kuću u Španiji da bi sakupila 59.000 dolara za plaćanje veštačke oplodnje u jednoj kalifornijskoj klinici, izjavila je nakon porođaja da je američkoj klinici za plodnost lagala o godinama, tvrdeći da ima 55 godina, da bi je podvrgnuli oplodnji.
Pre nje najstarija porodilja na svetu bila je Rumunka Adrijana Ilijesku, profesorka na univerzitetu, koja je postala majka u 66. godini.
Prosečna starost supruŽnika pri zaključenju braka
1950. 27 muškarac, 24 žena
1960. 27 muškarac, 24 žena
1970. 28 muškarac, 24 žena
1980. 29 muškarac, 25 žena
1990. 29 muškarac, 25 žena
1997. 30 muškarac, 26 žena
1998. 31 muškarac, 27 žena
2001. 31 muškarac, 28 žena
2002. 32 muškarac, 28 žena
2003. 32 muškarac, 28 žena
2004. 32 muškarac, 28 žena
*Podaci Republičkog zavoda za statistiku
