Izvor: B92, 28.Apr.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo analize psa, pa vakcine
Beograd -- Sedmoro građana Kuršumlije koje je izujedao pas čekaju rezultate analize životinje koja ih je napala, kako bi se saznalo da li im treba vakcina protiv besnila.
Svih sedmoro građana koje je u centru Kuršumlije napao pas lutalica za sada su dobro, zbrinuti su u lokalnom domu zdravlja.
Prema rečima direktora Instituta Paster, građani koje je izujedao pas nije ni trebalo da prime vakcinu protiv besnila, jer je prvo neophodno uraditi analize tog psa da bi se videlo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da li je on uopšte zaražen besnilom.
Prema rečima direktorke Doma zdravlja u Kuršumliji Ljiljane Aresnijević, pacijenti koje je izujedao pas, kaže da su u domu zdravlja učinili sve što je trebalo, a da je sve drugo u domenu drugih institucija.
"Pacijenti koji su se javili prethodnog dana zbog zadobijenih povreda od strane psa lutalice, adekvatno su zbrinuti u Domu zdravlja Kuršumlija. Rane su im obrađene, primili su antitetanusnu zaštitu, javili su se nadležnom epidemiologu od kog su dobili preporuku sa izveštajem da se jave izabranom lekaru da bi dobili uput za Institut za javno zdravlje u Nišu u slučaju da je potrebno da prime vakcinu protiv besnila", kazala je ona.
"Mi kao Dom zdravlja sproveli smo adekvatnu terapiju, svu zaštitu, a sve drugo je u domenu drugih institucija", dodala je Arsenijevićeva.
"Vakcina se ni ne daje pre analiza"
Međutim, da bi dobili tu vakcinu protiv besnila potrebno je utvrditi da li je pas lutalica koji je izujedao 7 građana Kuršumlije uopšte bio zaražen.
Telo psa, koji je nakon što je uhvaćen i uspavan, poslato je na analizu u Novi Sad u institut Paster.
Direktor tog instituta Dušan Lalošević kaže za B92 da je telo psa stiglo nešto pre devet časova jutros, a da će se prvi rezultati znati za oko sat vremena, nakon čega će se imati precizna preporuka šta treba da se radi sa pacijentima.
"Pacijenti nije trebalo ni da dobijaju serume ili vakcine. Mi imamo serume i vakcine, dovoljno, ali oni ne treba da dobiju nikakvu zaštitu osim obrade rane, sve dok se ne utvrdi kakva je situacija sa psom", kaže on.
Komentarišući navode da nema dovoljno vakcina protiv besnila u svim delovima Srbije, Lalošević objašnjava da vakcina ima dovoljno, ali da je njihov sistem centralizovan.
"Vakcina ima u intitutu Paster i 29 antiradičnih stanica, odnosno naših ambulanti za vakcinaciju. Time jeste cela zemlja pokrivena. Vakcina nema u domovima zdravlja jer oni ne vakcinišu protiv besnila", objasnio je on i naveo da dnevno u Srbiji bude od 30 do 100 ljudi koje ujedu psi , te se sedam pacijenata iz Kuršumlije ni po čemu ne razlikuje od njih.
"Najveći problem broj pasa lutalica"
Nadležni istovremeno tvrde i da problem besnila u Srbiji ne postoji, kao i da stanovnici Beograda, gde je najveći broj pasa lutalica, nemaju razloga za brigu.
O besnilu računa vodi veterinarska inspekcija.
(Beta, arhiva)
Direktor uprave za veterinu Zoran Mićović kaže za B92 da u Srbiji slučaj besnila pasa odavno nije zabeležen. Međutim, navodi on, važno je da građani znaju da postoji permanentna opasnost od "šumskog" besnila, odnosno besnila divljih životinja.
"Pre dve godine država je konkurisala za projekat i dobila sredstva, pa se krenulo sa vakcinacijom lisica iz vazduha. Taj projekat traje pet godina, radi se dva puta godišnje i država će se s tim problemom obračunati".
Kada je reč o psima, prema njegovim rečima, najveći problem je broj pasa lutalica, po čemu se Bograd smatra među najugroženijim evropskim gradovima.
"Mi smo iz Uprave veterine doneli zakon o zaštiti životinja usklađen sa EU standardima. Mi smo prepustili lokalnim samoupravama da dobesu odluke kako će rešiti problem pasa lutalica. Međutim, geneza problema, odnosno pijave velikog broja pada na ulicama, potiče od nesavesnih građana koji potomstvo svojih ljubimaca puštaju na ulicu", objašnjava Mićović.
