Izvor: B92, 29.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi put bez praznovanja 29. novembra
Beograd -- Građani Srbije danas, 29. novembra 2002. godine, prvi put u poslednjih pet decenija ne obeležavaju Dan Republike. Savezna skupština izmenila je prošle nedelje Zakon o državnim praznicima, tako što je ukinula praznovanje 29. novembra kao Dana Republike. U bivšoj SFRJ Dan Republike je u hijerarhiji državni praznika bio na samom vrhu, a datum 29. novembar 1943. godine nalazio se i na državnom grbu. Tog dana u bosanskom gradu Jajcu održano je Drugo zasedanje AVNOJ-a, na kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je odlučeno i to da Jugoslavija više ne bude monarhija, već republika. Istoričar Predrag Marković sa beogradskog Instituta za savremenu istoriju kaže da 29. novembar, za razliku od nekih drugih praznika bivše Jugoslavije, nije obeležavan posebnim ritualima. "Država za svoj nacionalni praznik nije imala nikakav ritual, kao što je, recimo parada u Francuskoj. Čitav identitet države bio je zasnovan na narodnooslobodilačkom ratu i Titu i svi rituali bili su u vezi sa Titom", rekao je Marković agenciji Beta. Prema njegovim rečima, jedini "opštedržavni ritual" u bivšoj SFRJ bio je 25. maja, koji se proslavljao kao Dan mladosti i rođendan doživotnog predsednika države Josipa Broza Tita. Na taj dan je svake godine na stadionu JNA u Beogradu izvođena masovna gimnastička priredba, a Titu je uručivana "štafeta mladosti", koja je prethodno nedeljama nošena kroz sve krajeve zemlje. "Osim Tita i NOB-a u SFRJ nije postojao zajednički sistem simbola. Kada je Tito umro i to je nestalo. Država (SFRJ) raspadala se i pre 1991. godine, jer se na kratkovid način smatralo da se jugoslovenstvo zasniva na tri-četiri stuba - Titu, NOB-u, samoupravljanju i nesvrstanosti. Kako su propadali ti veliki simboli tako je država nestajala", kaže Marković.
