Izvor: Politika, 03.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi čas kod prvaka sveta
Ratari iz Štrpca prevalili 560 kilometara da bi videli malinjak Milomira Stojića u Mirosaljcima kod Arilja
Čačak – U srpskom zbegu na vrhu Šare svaki novi dan velika je zagonetka, ali život goni otporne brđane da misle i malo dalje, na sledeću berbu ili žetvu. Zbog toga su potegli dalek put od rodnog Štrpca do Mirosaljaca kod Arilja, željni da vide kako malinu gaji svetski prvak u tom poslu, Milomir Stojić (51).
– Ja sam, gore na Šari, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre dvadesetak dana, posadio pet ari malinama i sve mi je novo. Gde ću na prvi čas ako ne ovde, kod Stojića – kaže za „Politiku” Mitar Kostadinović (58) iz Štrpca.
On je bio samo jedan od 40 putnika u pretprazničnom autobusu koji je, prevalivši 560 kilometara, vozio Štrpčane na jednodnevnu praksu u ariljski kraj. Ako je Kostadinović, recimo, stara garda, onda to nisu inženjer Dragan Staletović i njegova dvojica sinova, još dečaci, koji su upijali svaki detalj i savet u najrodnijem malinjaku na planeti. Ovi Srbi s Kosmeta svratili su, usput kod Čačka, u jednu poljoprivrednu apoteku, kupili štogod od pribora i zaštite i sad je sve, osim vremena, u njihovim rukama.
Ministarstvo za Kosmet u srpskoj vladi nedavno je od Instituta za voćarstvo u Čačku kupilo 50.000 sadnica maline i besplatno podelilo žiteljima Štrpca. Etnički čista varošica sa 2.200 srpskih duša, tri kilometra ispod Brezovice, punu deceniju bori se za opstanak i sadnja jagodastog voća, na njihovih 800 metara nadmorske visine, može doneti berićet. Prošlog februara u Štrpcu, Aleksandar Leposavić iz Instituta držao je predavanje meštanima o gajenju maline savetujući ih da se, ako budu mogli, jednog dana pojave u Arilju.
– Do 1984. godine vozio sam kamion a onda se okrenuo malini. Ovde, na 600 metara nadmorske visine, na parceli od 40 ari i zemlji sedme kategorije. Danas imam 4,5 hektara i prinos od 28 tona na delu pod sortom vilamet i 22 tone po hektaru pod mikerom. Prošlog leta, ovde su u berbi bila 93 radnika, ili ravno stotinu ako dodamo kuvaricu, poslugu i mene – besedio je Stojić Štrpčanima dok su ga pratili u stopu.
Dopunjavao ga je Leposavić pričom da Stojić iz malinjaka ne izlazi od februara do novembra i da su Ariljci nedostižni u svetu po kvalitetu ove voćke. Količinski, nekad neprikosnovena s prošlogodišnjim rodom od 55.000 tona, Srbija je morala da siđe na drugo mesto, iza Čilea (61.000).
Prepun utisaka, naš sagovornik Mitar Kostadinović otišao je natrag u svoje Štrpce, ostavljajući u kratkim crtama sklopljenu priču o tome šta nedavno beše i kako živi danas.
Do međunarodne okupacije Kosmeta, 1999. godine, radio je u Z. Z. „Milan Zečar” u Štrpcu, a onda se povukao u ovaj planinski zbeg. Dole u ravnici, između Kačanika i Uroševca, ostalo je 360 hektara pašnjaka i 1.500 zadružnih ovaca s pastirima Albancima, dok su dvojica srpskih čobana planinskim bogazima do Štrpca jezdili deset punih dana i sačuvali glave.
Mitar prima od Srbije 11.100 dinara mesečno na ime plate, supruga mu je zaposlena kao učiteljica u selu Jažince, a sve tri kćeri su poudali.
– Ima dve svinje, junicu i dve krave. Pravim tvrdi šarski sir, može da opstane i celu godinu, i prodajem od prilike do prilike, za šest ili sedam evra po kilogramu.
Kostadinović kaže da voli da radi pa je letos, berući ničije borovnice po planinskom bespuću, doživeo susret koji će pamtiti doveka.
– Bio sam sam, pri vrhu planine, kad su se pojavila petorica Albanaca iz obližnjeg sela, svi mlađi od mene. Atar jeste naš, srpski, pomislio sam, ali ko će to njima da dokaže. Upitali su me, međutim, mogu li i oni da beru na istom mestu. Ja sam se saglasio i ušli smo polako u priču, jer sam jednoga od njih znao iz viđenja.
Nijedna strana nije pominjala politiku, ali život jeste:
– Iznenadili su se kad sam im rekao da mi Srbija daje platu, čak sam pomislio da mi zavide. Oni rade na građevinama za deset evra po danu, njihov učitelj ima platu od 170 evra a svi starci preko 65 godina, bez obzira na radni staž, dobijaju iz Prištine 45 evra mesečno. Ali, iz njihove priče nisam shvatio da su srećni i zadovoljni.
G. Otašević
[objavljeno: 04/05/2009]
