Izvor: B92, 15.Apr.2009, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvaci dobijaju uniforme
Beograd -- Početkom maja u osnovnoj školi "22. oktobar" u Surčinu gradske vlasti pokrenuće pilot-projekat uniformisanog oblačenja učenika prvog razreda.
Na ovaj način gradska uprava pokušaće da prevaziđe socijalne razlike, ekonomske i bezbednosne probleme u školi, ali i da testira rasploženje javnosti prema uvođenju uniformi u obrazovne institucije.
Zbog sve vidljivijih socijalnih razlika gradski sekretarijat za obrazovanje odlučio se da u surčinskoj školi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "22. oktobar" uvede letnje i zimske uniforme za prvake.
U ovoj školi je 40 odsto učenika romske nacionalnosti. Sekretar za obrazovanje Vladimir Todić očekuje da će nošenje jednoobrazne odeće od glave do pete isključiti mogućnost razlika po tom osnovu.
"Nije nam želja da ovim projektom uvodimo školske kecelje u onom obliku u kome su postojale pre 20-30 godina kad se s tom praksom prestalo, već smo želeli, sledeći dobru praksu u školama EU i SAD, da pomognemo da se ta problematika rešava i da se kroz pilot-projekat stekne uvid u to da li postoji raspoloženje škole i roditelja”, objašnjava on.
U privatnoj školi Ruđer Bošković na uvođenje obavezne uniforme, osim ugledanja na slične institucije u svetu, uticala je želja da se kod učenika razviju disciplina i osećaj pripadnosti školskoj sredini.
Uslov je bio pozitivan stav roditelja i dece koji su i sami učestvovali u kreiranju odeće.
"Mislim da to ne poništava socijalne razlike i to nije bio jedan od osnovnih kriterijuma, već osećaj pripadnosti zajedništva, jedan pozitivan stav prema nečemu što je deo škole”, objašnjava Dragan Štulić, izvršni menadžer škole "Ruđer Bošković".
U malobrojnim privatnim školama u Beogradu školska kecelja iz doba socijalizma evoluirala je u školsku uniformu koju čine majice, duksevi, kačketi i prsluci.
Osnovci ovu odeću nose svakog dana, sem petkom. Najmlađi među njima misle da garderoba ne ukazuje na razlike među ljudima:
"To ukazuje na ljude koji žele da se pokažu nečim drugim, a ne svojom pameću. Bitno je šta imaš u glavi.”
"Odelo ne čini čoveka jer nema osobine čoveka i ne može da kaže kakav je čovek.”
"Mi nosimo uniformu da bismo se najprijatnije osećali i uniforma je simbol naše škole.”
"Osećam se prijatno i to mi je super kada nosim uniformu, tako da se ne razlikujem od mojih drugova.”
Srednjoškolci, s druge strane, primećuju da je postojanje socijalnih razlika i razlika u odevanju - stvarnost.
"Ovde i u drugim školama, deca drugačije gledaju na to zato što ako je neko bolje obučen misle da je njegovo novčano stanje bolje i sve više dece biraju prijatelje po tome, što je jako loše.”
"Neko gleda, neko ne gleda. Možda neko ne obraća pažnju na to, ali devojčice obraćaju pažnju na to.”
Psiholozi kažu da uniformisana odeća ne podstiče statusne razlike i razvija osećaj kolektivne pripadnosti, ali da ne treba stvarati iluziju da se jednim potezom poput obaveznih uniformi mogu rešiti brojni problemi u našoj školi.
"Odeća, hteli ili ne, ona nas identifikuje. Zaista nije da odelo čini čoveka, ali o mnogo čemu govori, a to je jedan od problema. Mi živimo u društvu nejednakosti, a školska uniforma bi to trebalo da demantuje na jedan najpovršniji način, na najizveštačenijem nivou”, smatra psihološkinja Ljiljana Levkov.
Ukoliko ovaj pilot-projekat da očekivane rezulate, gradske vlasti će predložiti Ministartsvu prosvete da razmotri njeno uvođenje i u druge obrazovne institucije.
