Izvor: Glas javnosti, 07.Mar.2011, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva tri sata najvažnija posle infakta
BEOGRAD - I u svetu i kod nas najčešći uzrok hitnog prijema u bolnicu ili iznenadne smrti jeste bolest srca, odnosno akutni koronarni sindrom. Bolesti sistema krvotoka direktan su ili indirektan uzrok smrti u 50 odsto slučajeva.
U Srbiji je, samo prošle godine, od hitnih kardioloških smetnji lečeno skoro 13.000 pacijenata, što je dva puta više nego 2 000. godine, prenosi RTS.
Lekari savetuju da nikada ne bi smeo da se ignoriše bilo koji bol u grudnom košu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Obično se misli da je infarkt iznenadan i intenzivan bol. Međutim, on najčešće počinje postepeno, kao blagi bol ili nelagodan osećaj i osoba nije sasvim sigurna šta sa njom nije u redu.
Može se desiti da simptomi prođu sami od sebe. Najčešći i vodeći simptom infarkta je bol u grudima - stenokardija.
"Jak bol u grudima, bol u vidu stezanja, žarenja, paljenja, bol koji se širi prema vilici, bol koji ide prema leđima, trnjenje duž leve ruke, neki neopisiv strah, malo preznojavanje, možda i lupanje srca, neka izmaglica - sve su znaci koji upućuju na hitno zbrinjavanje", kaže doktor Sulejman Čolak, kardiolog Doma zdravlja "Jedro".
Bolesnici sa akutnim infarktom miokarda i nestabilnom anginom pektoris moraju biti zbrinuti u roku od tri sata.
Čolak tvrdi da se ta tri sata smatraju "zlatnim" jer se krvni sud, ako se zapušio ili je pred totalno zapušenje, na vreme rekanališe. Tada se otpuši krvni sud i ugrađuje se cevčica - stent, sprečava se dalje izumiranje srčanog mišića i čovek je praktično izlečen, objašnjava Čolak.
U Srbiji je, samo prošle godine, od hitnih kardioloških smetnji lečeno skoro 13.000 pacijenata, što je dva puta više nego 2 000. godine.
Infarkt pogađa i muškarce i žene i to je finale dugotrajnog procesa u organizmu. Faktori rizika su - stres, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost, dijabetes.
