Izvor: Blic, 26.Dec.2008, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva plata mu je bila 70 maraka
Predaje na fakultetu, piše naučne radove, bavi se sportom i uživa u putovanjima i kuvanju. Život u Srbiji, kako kaže, za njega ima više prednosti od života u bilo kojoj evropskoj prestonici.
Dr Miloš Stojaković, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, dobitnik je ovogodišnjeg priznanja „Dr Zoran Đinđić” za najboljeg mladog naučnika Vojvodine. Matematika, informatika, nauka i istraživanje su ono čime je oduvek želeo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bavi.
Miloš je treća generacija porodice matematičara, odličan đak škole „Đorđe Natošević”, pa Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”. Nizao je uspehe na takmičenjima iz matematike, a jedina takmičenja na kojima nije pobeđivao su ona na kojima nije učestvovao. Paralelno je studirao informatiku i matematiku, zasluženo dobio dve diplome za manje od četiri godine. Matematiku je diplomirao sa prosekom 10, ali je u toku studija informatike dobio i jednu devetku.
- Nikad nijedan ispit nisam poništio, a negde pred kraj treće godine sam dobio tu jednu devetku. Profesor je rekao devet i pitao da li želim da mi upiše ocenu, što sam ja potvrdio - priča dr Miloš Stojaković.
U toku magistarskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu počeo je da se bavi naučnoistraživačkim radom, a magistarski rad „Ekstremni problemi na celobrojnoj mreži” doneo mu je i mesto asistenta na matičnoj katedri. Kako kaže, situacija u nauci je tada bila prilično teška, ali s godinama postaje lakše.
- Prva plata mi je bila oko 70 maraka u to vreme, a nije bilo nikakvih ulaganja u nauku. Situacija u nauci je bila diktirana sankcijama, pa nije bilo ni investicija. Morali smo za sve sami da se snalazimo, a ozbiljan naučni rad podrazumeva putovanja na konferencije i sarađivanje sa inostranim kolegama. Tada sam čuo za preddoktorske studije na Državnom švajcarskom univerzitetu ETN u Cirihu, javio sam se i primljen sam na doktorske studije. Tada se u suštini i otvorio put za naučnoistraživački rad - kaže Stojaković.
Prema njegovim rečima, bavljenje naukom nije onoliko teško koliko ljudi misle, a milion dinara od nagrade „Dr Zoran Đinđić” iskoristiće za dalje usavršavanje.
- Ne treba trošiti reči koliko je ova nagrada izuzetna. Ona predstavlja pravu potvrdu uspeha onoga što sam do sada uradio, ali je isto tako i podstrek za buduća dostignuća. Bavljenje naukom je vrlo specifično jer se vrednuje kvalitet, a ne kvantitet, a jedna od posebnosti je i to što nema vremenskih ograničenja. Gotovo isključivo sarađujem sa kolegama iz inostranstva, a zbog toga i putujem minimum pet-šest puta godišnje. I novac od ove nagrade će se sigurno utrošiti na dostizanje novih ciljeva. Tu je put u Brazil na Univerzitet u Sao Paulu, dve konferencije koje ne propuštam već četiri godine, a biće i za literaturu koja je potrebna meni, ali i mojim studentima - kaže Stojaković.
Kuvanje, skvoš i frizbi
- Nikad nisam bio čovek koji po ceo dan radi ili uči. Oduvek sam imao vremena za druženje i bavljenje sportom. Igrao sam košarku, a sada mi je izuzetno zanimljiv skvoš za koji imam licencu i trenutno sam 12. na rang-listi Skvoš saveza Srbije. Dok sam bio u Švajcarskoj, zavoleo sam i altimejt frizbi, sport koji je kod nas još redak. Ovaj posao mi daje mogućnost i da uživam u putovanjima, a volim i da kuvam za prijatelje - priča dr Miloš Stojaković.
