Izvor: Blic, 29.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva četvrtina
Prva četvrtina
U prvoj četvrtini ove godine industrijska proizvodnja je manja nego u istom periodu prošle godine, mada se oporavlja. Uvoz je manji, mada se oporavlja. Izvoz je veći, ali ako bi se ustalio na tom nivou, bio bi na kraju godine isti koliki je bio i prošle godine. Inflacija je znatno veća, mada se usporava. Dinar depresira prema evru iz meseca u mesec, ali u proseku sporije nego prošle godina. Reformi nema, mada se neprestano najavljuju.
Kako će izgledati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostale tri četvrtine? Jedan način da se dođe do odgovora jeste da se pogledaju zahtevi MMF-a, pa da se pretpostavi da će se sve učiniti da se oni ispune kako bi se postojeći sporazum uspešno okončao. To bi značilo da će se javna potrošnja dodatno smanjiti, recimo za nešto manje nego što traži MMF, ali ipak dovoljno da to bude prihvatljivo. Potrebno je povećati izvoz za 25 odsto. Ukoliko bi se on postepeno vratio na nivo iz druge polovine prošle godine, to je takođe ostvarljivo. Uvoz bi trebalo da poraste samo 9 odsto. Ovo nije malo ako se uzme u obzir koliki je bio prošle godine. Uz takav rast spoljne trgovine deficit bi na kraju godine bio čak nešto veći, oko 7,5 milijardi dolara, nego što je bio prošle godine. Inflacija, pak, neće biti na nivou projektovane, ali tome će se progledati kroz prste.
Osnovna nepoznanica jeste rast proizvodnje i dalji tok privatizacije i reforme javnog sektora. Privatizacija bi, ako bi se ubrzala, trebalo da dovede do rasta investicija, a reforma javnog sektora do smanjenja potrošnje kako javne, tako i privatne. Ukoliko i jedno i drugo bude teklo sporo, što je realno očekivati, rast proizvodnje ne može da bude naročiti brz. Dakle, malo reformi i nešto sporiji rast.
