Izvor: Politika, 14.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prsten američkog pilota vraća se porodici
Vojislav Živković ratnu uspomenu dede Mirka Mihailovića iz zarobljeničkog logora u Nemačkoj predaće naslednicima Džordža T. Fergusa
Polovinom aprila 1945. godine nacistička Nemačka bila je pred konačnim slomom. Crvena armija spremala se da pokrene završnu ofanzivu na Berlin, dok su američka i britanska vojska prodirale kroz zapadne regione Nemačke. Tih dana savezničke armije srele su se u mestu Torgau na Elbi, čime su prepolovile teritoriju koju su kontrolisale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemačke snage.
Uz trupe, zakrčenim nemačkim putevima kretale su se kolone izbeglica, ali i logoraša i ratnih zarobljenika koje su nemačke snage pokušavale da prebace u područja pod njihovom kontrolom, kao što je Bavarska. Tako se, posle napornog marša iz Nirnberga, u zarobljeničkom logoru „štalag VII-A” u Mozburgu kod Minhena našao i američki pilot Džordž T. Fergus, zarobljen skoro godinu dana ranije. Bio je izranjavljenih nogu, iscrpljen od dugog hodanja. Pomoć u logoru pružio mu je podoficir i muzičar Mirko Mihailović iz Kragujevca, zarobljen još tokom aprilskog rata 1941. godine.
Uprkos tome što nije znao ni reč engleskog, Mirko se sprijateljio sa američkim pilotom. Pošto mu je nesebično pomogao da se oporavi, Džordž T. Fergus odlučio je da mu u znak zahvalnosti pokloni nešto na šta su američki maturanti, diplomci fakulteta i vojnih škola i dan-danas ponosni. Naime, pilot se odrekao svog prstena, masivnog komada nakita od zlata sa smaragdom, sa urezanim obrisima aviona.
Nažalost, prsten je za Mirka ostao samo opipljiva uspomena na izgubljenog poznanika – kratko drugarstvo je prekinuto posle svega nekoliko dana, kada je pilot odveden u posebni odeljak logora, za pripadnike savezničkih vazduhoplovnih snaga. Agonija ratnih zarobljenika mozburškog logora, najvećeg zarobljeničkog logora u Nemačkoj, prekinuta je 29. aprila 1945. godine, samo dan pre nego što je Adolf Hitler izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu, kada je njih 110.000 (više od 25 nacionalnosti) oduševljeno dočekalo svoje oslobodioce, pripadnike američke Četrnaeste oklopne divizije.
Mirko se, kao i svi, gotovo raspametio od radosti što je konačno slobodan. Njegovu sreću katkad je mutila samo činjenica da više nikada nije video američkog pilota. Jedino svedočanstvo o njegovom identitetu ostalo je urezano sa unutrašnje strane prstena, koja je skrivala misteriozne kurzivne latinične natpise koje su protumačili kao „Leo T. Fergus” i „43-F”...
Prošle su decenije, i vreme bi nataložilo prašinu zaborava na ove događaje da Mirko, na samrti, 1975. prsten nije zaveštao zetu Dobrivoju – Bati Živkoviću i unuku Vojislavu. Za ovu ratnu priču nikada se ne bi saznalo da Beograđanin Vojislav Živković (61) nije uoči Nove godine odlučio da preko „Politike” pokuša da uđe u trag naslednicima prvobitnog vlasnika prstena, sa željom da ih upozna i da im ga vrati, ali i da sazna šta se dalje dešavalo sa drugom njegovog dede.
– Siguran sam da bi i deda voleo da prsten, koji je pažljivo čuvao, bude vraćen vlasniku ili njegovim naslednicima – rekao je Živković.
Redakcija „Politike” obratila se vazduhoplovnom atašeu američke ambasade u Beogradu, potpukovniku Džonu Kapelu, uz nadu da će se rasvetliti sudbina američkog pilota. Klupko je počelo je da se razmotava samo dan nakon što je Kapelo u našoj redakciji kroz lupu, zajedno sa Vojislavom Živkovićem, dobro osmotrio prsten, na kome, utvrdio je, ne stoji stilizovano „Leo”, već „Geo”, što bi sa tačkom koja je takođe urezana pored predstavljalo skraćenicu od imena Džordž (George). Na prstenu je takođe pročitao i ime čuvene fabrike „Džostens” iz Mineapolisa, koja od 1897. kuje počasno diplomsko prstenje. Tako je tamo pre petnaestak godina izrađen i Kapelov.
– Ugravirani broj 43-F verovatno označava generaciju vazduhoplovaca kojoj je pripadao. Neće biti lako, ali mislim da većina američkih bombarderskih jedinica iz Drugog svetskog rata ima udruženja veterana i podatke o sudbinama članova posada – rekao je Kapelo.
On je već sutradan redakciji „Politike” javio dobre vesti. Članovi udruženja preživelih pilota ne samo što su potvrdili da je izvesni potporučnik Džordž T. Fergus zaista bio komandant jednog aviona Petnaeste američke vazdušne armije, oborenog maja 1944. iznad Austrije, već su Kapelu dali adresu i telefon naslednika – dvojice sinova, kao i njegove supruge.
Porodica je odmah elektronskom poštom poslala Kapelu kratku biografiju Džordža T. Fergusa. Rođen 1923. u Raderfordu u Tenesiju, dobio je pilotsku dozvolu i unapređenje juna 1943. godine, nakon jedanaestomesečne pilotske obuke u raznim centrima širom SAD. B-24 „liberatoru”, teškom četvoromotornom bombarderu kojim je komandovao Fergus, posada je, uobičajeno za Drugi svetski rat, dala duhovito ime „Tesi od dve tone”.
Ovaj avion uzleteo je 29. maja 1944. godine, samo nedelju dana pre „Dana D” – iskrcavanja u Normandiji, iz italijanske baze Grotalji na svoju 49. misiju, ovog puta protiv avio-industrije kod Bečkog Novog Mesta. Ispostaviće se da je to poslednji let „Tesi”, jer su tehnički problemi primorali posadu da napusti formaciju usred akcije, nakon čega je postala laka i usamljena meta nemačke lovačke avijacije. Desetočlanu posadu su spasili padobrani, ali su Fergus i njegovi saborci proveli jedanaest meseci u više nemačkih zarobljeničkih logora. Fergus je iz vojske izašao januara 1946. godine kao kapetan, odlikovan sa desetak ratnih medalja i priznanja. Preselio se u gradić Marijeta u Džordžiji gde je 1951. diplomirao stomatologiju. Ovaj svet je napustio prerano, u 37. godini, doživevši nesreću dok je pecao na jezeru Džordž u Floridi 12. marta 1959. godine. Za sobom je ostavio suprugu Marvinu, i dva sina, Džordža Trećeg i Brauninga, sa kojima vazduhoplovni ataše Kapelo „pregovara” o preuzimanju prstena. Vojislav Živković i Džon Kapelo gaje nadu da će i Fergusovi sinovi, poput oca pre 65 godina, videti Evropu iz avionske perspektive i doći u Beograd po prsten.
Tereza Bojković
[objavljeno: 15/01/2009]
