Izvor: RTS, 26.Jun.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provokativne teze Marlene Šperi o padu Miloševića
Zapad je svojom intervencijom prilikom rušenja Slobodana Miloševića više odmogao nego što je pomogao – glasi provokativna teza knjige "Fabrikovana revolucija" američko-holandske autorke Marlene Šperi, prenosi list "Noje cirher cajtung".
"Svrgavanje Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine bio je odlučujući trenutak u istoriji promocije demokratije. To je bila prva uspešna demokratska revolucija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posle Hladnog rata, koja je imala značajnu podršku iz inostranstva", prenosi Tanjug pisanje Noje cirher cajtunga.
Kako se navodi, zbog četiri izgubljena rata i ekonomske bede, Milošević je proigrao podršku naroda i u septembru 2000. godine njegov protivnik Vojislav Koštunica izabran je za predsednika, a Miloševićev pokušaj da pokrade izbore izveo je pola miliona ljudi na ulice Beogradu.
"Američke i nemačke stranačke fondacije – Nacionalni demokratski institut, fondacije 'Konrad Adenauer' i 'Fridrih Ebert' – podržavale su inicijative političkog i građanskog društva koje su potom, nakon rušenja Miloševića, postale proizvodi za izvoz. Takav primer je studentski pokret 'Otpor', koji je kampanjom kojom je mobilisao društvo doprineo pobedi Koštunice i potom – transformisan u konsultantsku firmu. 'Obojene revolucije' u Gruziji i Ukrajini, kao i 'Arapsko proleće', direktno su ili indirektno inspirisani 'Otporom'".
Međutim, istorijska događanja ni izbliza nisu bila tako pravolinijska, ukazuje Marlen Šperi, prenosi Dojče vele.
Pravi događaji prilično su zamućeni mitovima. Stranačke fondacije i njihovi međunarodni donatori doprineli su uspehu kojeg u suprotnom u toj meri ne bi bilo, tvrdi Šperi.
Novinari i akademski građani doprineli su stvaranju mita. Njena provokativna teza glasi: međunarodna podrška bila je uglavnom neefikasna, a tamo gde je i imala uticaj, to je bilo kontraproduktivno.
Autorka za to navodi jedan jedini konkretan primer: zvanične sastanke predstavnika zapadnih vlada sa srpskim opozicionim političarima pred izbore, što je režimu omogućilo da opoziciju prikaže kao strane agente.
Autorka, inače oficir UN pri nevladinoj organizaciji "Nezavisni diplomata", istovremeno kritikuje bivšeg specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka, jer se pre i nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine sastajao isključivo sa Miloševićem, ignorišući opoziciju, prenosi Dojče vele.
"To nije dovoljno konzistentno i ukazuje na glavni problem knjige 'Fabrikovana revolucija': autorka uvek iznova iznosi tvrdnje koje, uprkos brojnim intervjuima sa tadašnjim zvaničnicima, empirijski ne mogu da se dokažu, što je šteta. Knjiga je veoma zanimljiva kao opis strane podrške demokratizacije u Srbiji, ali je, kao procena te epizode, daleko manje uspešna", zaključuje švajcarski list, prenosi Dojče vele.
