Izvor: Danas, 16.Jan.2015, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provizorijum
Priča o navodnim političkim ambicijama Zorane Mihajlović i problemima u vrhu naprednjaka, spolja gledano ukazuje samo na jedan izvestan zaključak. A to je da u ovoj vladajućoj stranci, po mnogome specifičnoj na političkoj sceni Srbije, izuzev lidera, a možda uključujući i njega, ničija pozicija nije sigurna. I to bez obzira na prethodne stranačke zasluge, ali i na prisustvo u medijima pa i stepen popularnosti, odnosno udeo u „pokrivanju“ biračkog tela.
Sa jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << strane, situacije liči na postrevolucionu fazu, neposredno nakon dolaska na vlast DOS, kada su novinarskim krugovima kolale neverovatne kombinacije, poput onih da je Dragoljub Mićunović viđen za ministra sporta u Đinđićevoj vladi. Sadašnja politička fantastika gradi priču u još sumanutijim kadrovskim kombinacijama i rotacijama, koje na primer uključuju ministarstvo pravde, BIA, ambasadorska mesta, MSP, kabinet na Andrićevom vencu, a jedan dnevni list čak je ove nedelje objavio, krajnje diskretno i spekulativno, da čak i lider SNS navodno razmišlja o povlačenju sa premijerskog mesta. U tom smislu vlast je i dalje nestabilizovana i u stalnom provizorijumu.
Sa druge strane gledano, SNS ulazi u sedmu godinu postojanja, kao nova stranka, još neugrađena ili barem ne u dovoljnoj meri u partokratski sistem vladavine, kakav su uspostavili Miloševićevi socijalisti, a prilježno razradili i Koštunica i Tadić, uz logističku podršku Dinkićevih kadrova. Tako da pomenuti provizorijum i same članove i vođstvo drži u stalnom iščekivanju kakav će zapravo biti naprednjački model vladanja, odnosno da li će svoje „stranačke akcije“ moći da naplate, ili će samo participirati u jednoj natpartiji, kako bi to rekao Vuk Drašković, interesno povezanoj, bez politike, ideologije i jasne organizacije.
Konkretno, naprednjaci sada iščekuju raspisivanje unutarstranačkih izbora koji treba da se odigraju u maju. Pojedini izvori tvrde da je reč o načinu da se smire napetosti između najmanje tri suprotstavljene struje unutar SNS, dok drugi takve teorije odbacuju kao potpuno netačne. Po tim drugima, radi se o čistoj mobilizaciji članstva, jer se za septembar očekuje prevremeno raspisivanje lokalnih izbora, kojima je u najvećem broju opština i gradova redovni termin proleće 2016. godine.
Naravno, prema tom septembarskom scenariju i u Vojvodini bi tada bili raspisani pokrajinski izbori. Zdravom razumu ova mogućnost deluje prihvatljivija od svih teorija zavere o odnosima u vrhu SNS, ali politička logika nalaže sasvim jednostavno pitanje, a to je, šta jednom kada se na talasu popularnosti osvoji gotovo sva vlast.
Da li je to garancija da će naprednjaci postati monolit, da će eventualne struje same od sebe iščeznuti i da raskola neće biti?
