Izvor: Politika, 22.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protokoli lečenja kao dokaz medicinske greške
Lekarska komora i Komora medicinskih sestara i tehničara zalažu se za uvođenje jasnih procedura u lečenju umesto postojećih vodiča dobre prakse
U Srbiji ne postoje protokoli lečenja koji obavezuju zdravstvene radnike da rade po istim procedurama, već postoje samo vodiči dobre prakse koji se preporučuju za određivanje terapija i lečenje pacijenata, objasnili su juče predstavnici Lekarske komore i Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara na konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare u Beogradu. Oni su naglasili da im je cilj da učine sve da se u Srbiji usvoje takve vrste protokola, jer bi se tek tada znalo da li je neko od medicinara prekršio pravila lečenja, a samim tim bi se moglo utvrditi i da li je došlo do stručne greške, nesavesnog lečenja ili slučaja neželjenog efekta.
– Planiramo da uskoro pokrenemo debatu o stručnoj grešci i šta, zapravo, ona podrazumeva. Organizovaćemo razne sastanke na koje ćemo da dovodimo stručnjake sa Zapada da bismo videli kako je ova oblast kod njih regulisana. Određene bolnice imaju svoje protokole kojih se drže, ali oni nisu priznati od države ili stručnih udruženja. To u praksi znači da ukoliko pacijent iznenada umre može da se utvrdi da li njegova smrt spada u 0,6 odsto slučajeva gde je došlo do komplikacije ili je reč o gruboj grešci. U našoj komori je trenutno registrovano 27.852 lekara – istakla je primarijus doktor Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije.
Ona je naglasila da sudovi časti ne mogu da budu formirani preko noći, kao i da je pripremljen nacrt pravilnika o ovoj važnoj instituciji koji će se naći 26. februara pred Skupštinom Lekarske komore Srbije, a zatim i na javnoj raspravi.
– U sudu časti moraju da se nađu odlični stručnjaci, nezavisni, bez mrlje u karijeri, a takvih ima na terenu. Planirali smo da osmislimo timove pravnika koji će edukovati te ljude. Takođe, cilj nam je da naše licence važe u svim zemljama, a ne da naši ljudi moraju da ih nostrifikuju – dodala je dr Radosavljević.
Ovoj komori je do sada stiglo oko 60 prijava ljudi koji se žale na propuste u lečenju, ali i na greške kolega i postojanje mobinga u zdravstvenim ustanova, dok je sestrinska komora primila tri takva predmeta.
Dragan Šašić, direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, objašnjava da je u ovoj važnoj strukovnoj organizaciji do sada registrovano 68.210 članova, a da očekuju da do sredine godine počne i njihovo licenciranje. Da bi mogli da dobiju licencu bez koje neće moći da obavljaju svoj posao, sestre i tehničari moraće da podnesu neophodnu dokumentaciju koja obuhvata zahtev za izdavanje licence, overenu fotokopiju diplome i uverenje o položenom stručnom ispitu, rešenje o upisu u imenik Komore, potvrdu o radnom odnosu i potvrdu kojom se pokazuje da zdravstveni radnik nije osuđivan za krivično delo protiv zdravlja ljudi.
– Kao i kod lekara, i kod nas će se licence obnavljati na svakih sedam godina. Veoma je važno formiranje baze podataka sestara i tehničara, a usvajanjem pravilnika o licenciranju i kontinuiranoj medicinskoj edukaciji stiču se uslovi za početak procesa licenciranja. U našoj zemlji svega sedam odsto sestara ima završenu višu ili visoku školu, a u svetu oko 45 odsto. To će se promeniti, jer je planirano da se gase više škole, pa će tehničari i sestre ići na visoke strukovne škole – istakao je Šašić.
Predstavnici ove dve komore su naglasili da je došlo vreme i za usvajanje propisa kojim bi zdravstveni radnici dobili status službenih lica. Oni tvrde da takav zakon imaju sve zemlje u Evropi, a da bi njegovim donošenjem nestali napadi na zdravstvene radnike koji su postali učestala pojava u zdravstvenim ustanovama.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 23.02.2008.]
.jpg)
