Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protivrečni predsednik
Nikad nije objašnjeno ni zbog čega se proletos požurilo sa objavljivanjem pobednika na konkursu ANALIZA VESTI
Od 100 građana Srbije koji su u nedelju 6. avgusta gledali televiziju, samo je jedan gledao program televizija Košava i Hepi, pokazuje istraživanje agencije "Stratedžik marketing". Istovremeno su Prvi program RTS-a pratile 23 osobe, Pinka 22, a Drugi program RTS-a i B 92 po deset osoba.
Dalje istraživanje možda bi utvrdilo da je ta jedna osoba koja je gledala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hepi/Košavu bio upravo Nenad Cekić, predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Time bi se možda moglo objasniti ono što već tri i po meseca nikome u Srbiji nije jasno – zbog čega je nacionalna frekvencija dodeljena ovim kućama.
Pitanje je postalo još aktuelnije posle otkrivanja činjenice da Košava na dan isticanja roka za konkurisanje za frekvenciju nije imala ni dinara da uplati neophodni depozit od 220.000 evra, već je novac morala da pozajmi od konkurentske kuće – TV Pink.
Iako je po objavljivanju ove informacije Cekić prvo rekao da ne bi glasao za Košavu da je znao za tu pozajmicu, već istog dana ublažio je stav rekavši da bi "da su znali na vreme, to verovatno uticalo na nečije mišljenje". Dva dana kasnije, međutim, u intervjuu jednom tabloidu Cekić je odbio da uopšte odgovori na pitanje da li još stoji iza ranije izrečenog stava i rekao da niti je bio u obavezi da za tu finansijsku transakciju zna, "niti to na bilo koji način može da utiče na konkurs".
To naravno, otvara nova pitanja. Ako to zaista ne bi moglo da utiče na konkurs, zašto je predsednik nezavisnog tela koje je odlučivalo o frekvencijama rekao da ne bi glasao za Košavu, da je znao za tu pozajmicu? I zašto se predomislio? Možda je promeni mišljenja doprinelo saznanje da bi njegov prvobitni stav mogao da vodi poništavanju konkursa i novoj raspodeli frekvencija. A za TV B 92 je pre nekoliko dana rekao da takva zakonska mogućnost uopšte ne postoji, za što je okrivio pisce zakona, Miroljuba Radojkovića i Radeta Veljanovskog. Tekst zakona, međutim, ne podržava takvu Cekićevu konstataciju – frekvenciju je moguće naknadno izgubiti.
Protivrečne izjave samo su još jedna zbunjujuća stvar u vezi s dodelom frekvencija. Nikad nije objašnjeno zbog čega se proletos požurilo sa objavljivanjem pobednika na konkursu, kada je bilo više nego dovoljno vremena da se još jednom preispita celokupna dokumentacija koju su kandidati podneli.
Odluka Saveta RRA saopštena je, podsetimo, dan pred početak uskršnjih praznika, kao da su u Agenciji, očekujući burnu reakciju pre svega medijske javnosti, koja je zaista i usledila, želeli da iskoriste okupiranost građana pripremama za praznike, kako bi sve prošlo uz što manju gužvu.
Zanimljivo je da je i sam Cekić, baš na dan saopštavanja konačnih rezultata, kategorički demantovao da će odluka Savet RRA biti obnarodovana pre praznika.
Mrlju na dodelu frekvencija je bacila i činjenica da je po tabloidima nekoliko dana pre saopštavanja konačne odluke objavljen tačan spisak dobitnika dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Iz RRA je izostalo objašnjenje i kako je do toga došlo.
Sve to ozbiljno dovodi u pitanje transparentnost celog procesa davanja frekvencija. Teško je složiti se sa tvrdnjama predsednika Saveta da je sve bilo potpuno javno.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 10.08.2006.]
