Izvor: Blic, 17.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protive se pregrađivanju Rzava
Grupa građana, njih oko 1.600, pokrenula je pitanje štetnosti izgradnje brane Svračkovo u Arilju uputivši protesno pismo svim nadležnim institucijama u lokalnoj samoupravi i na nivou države.
Predsednik SO Arilje dr Momo Plazinčić je na čelu grupe Ariljaca koji se oštro protive uništavanju Rzava, najčistije reke u Srbiji sa najvećim ekološkim i turističkim potencijalom.
Da podsetimo, već nekoliko godina žitelji pet okolnih opština koji vodu piju sa Rzava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tokom leta imaju problema u snabdevanju, pa je kao jedno od rešenja ponuđena izgradnja akumulacije Svračkovo.
Zaljubljenici u prirodu, čistu i bistru reku sa bogatom florom i faunom smatraju da bi izgradnjom Svračkova Rzav bio gotovo uništen.
– To je najčistija reka u Srbiji koja od izvora do ušća ima predivne plaže, retke vrste biljnog i životinjskog sveta i veoma je pogodna za banjski i lovni turizam. Izgradnjom Svračkova u donjem toku Rzava obezbeđen bi bio samo biološki minimum vode, što bi jako loše uticalo na floru i faunu reke. Iako se sve glasnije govori o izgradnji te brane koja je proglašena opštim javnim interesom, smatramo da postoje alternativna rešenja za poboljšanje vodosnabdevanja i da je neophodno iskoristiti ih. Apelujemo na Vladu Republike Srbije, predsednika, skupštinu i resorna ministarstva da jedinu preostalu čistu reku u Srbiji ostave u svom izvornom obliku kao trajni biser svih građana – kaže Momo Plazinčić.
Grupa građana okupljena oko Plazinčića smatra da izgradnjom brane Arilje kao varoš ne dobija ništa, pri tom gubi mnogo. Ako se uzme u obzir i činjenica da će buduća brana biti visoka oko 70 metara, javlja se i strah od eventualnog probijanja, što bi moglo da bude veoma opasno za one koji žive u donjem toku.
– Želim da napomenem da bi Svračkovo najviše štetilo Ariljcima koji sa Rzava koriste samo sedam odsto vode. Takođe, deset meseci u godini ovaj vodosistem ima višak vode, jedan mesec smo knap a jedan trpimo restrikcije. I to zbog toga što je do svakog sela u čačanskoj opštini, koja je i najveći potrošač, dovedena voda. Ranije se takođe koristio ovaj vodozahvat, pa je bilo dovoljno vode za sve, ali sada ima više potrošača i nenamenski se troši. Što je najtragičnije, Ariljci koji su učinili sve da reka Rzav ostane čista i bista do danas sada treba da je žrtvuju. Moji prijatelji i ja nećemo žaliti vremena i truda da se izborimo u zaštiti ove reke koja je biser Srbije – kaže dr Plazinčić.
On takođe navodi da postoje i druga rešenja za probleme u vodosnabdevanju koji se javljaju leti. Kao jedno od njih nameće se u susednom Užicu gde hidroakumulacija ima višak prečišćene vode. Ista bi mogla da se usmeri prema Požegi, što bi pomoglo rešavanju problema u kritičnom letnjem periodu.
– U strategiji razvoja jasno se ističe da svaka akumulacija posle 30 do 50 godina postojanja prerasta u talog i mulj i predstavlja ekološku bombu. Mi ne želimo od jedne prirodne oaze da stvorimo katastrofu. Zato ćemo se boriti za Rzav, moram priznati da smo svako dana sve brojniji - kaže dr Plazinčić.
Za Rzav i na Fejsbuku
Grupa ljubitelja Rzava iz Arilja i dijaspore otvorila je stranicu na Fejsbuku gde je već učlanjeno preko hiljadu ljudi koji se zalažu za očuvanje Rzava u izvornom obliku, kao najlepše i najčistije reke u Srbiji. Oni smatraju da bi Svračkovo ugrozilo Rzav, ali i čitavu opštinu koja je turistički orijentisana.
