Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti povodom Dana nestalih
Otpor pri rešavanju ovih slučajeva svuda se sreće, jer "iza svakog nestalog lica postoji jedan ratni zločin i ratni zločinac koji ga je počinio", rekao šef Regionalne kancelarije u Beogradu MKCK Pol Arni
Povodom Međunarodnog dana nestalih, u organizaciji Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih na prostoru bivše Jugoslavije, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu juče je održan protestni skup pod nazivom "Otvorite vrata istini". Skupu je prisustvovalo više stotina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građana, a članovi porodica nestalih nosili su transparent na kome je pisalo "Greh je ćutati o stradanju Srba".
Šef Regionalne kancelarije u Beogradu MKCK Pol Arni juče je na konferenciji za novinare rekao da je Međunarodni dan nestalih, koji se u celom svetu obeležava 30. avgusta, prilika da se podsetimo da je još uvek nepoznata sudbina 17.882 nestale osobe u proteklim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Osam godina po okončanju svih sukoba, prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz jula ove godine, i dalje je nepoznata sudbina 13.449 osoba iz Bosne i Hercegovine, 2.386 iz Hrvatske i 2.047 s Kosova i Metohije.
Arni je istakao da su od 34.286 nestalih osoba, koliko je prijavljeno tokom sukoba devedesetih godina, do sada rešena 16.404 slučaja ili 53 odsto. On je ocenio da se otpor pri rešavanju ovih slučajeva svuda sreće, jer "iza svakog nestalog lica postoji jedan ratni zločin i ratni zločinac koji ga je počinio". Zbog toga će pitanje nestalih lica biti prioritet za MKCK u sledećoj godini, zaključio je Arni, dodajući da su vlasti, a ne humanitarne organizacije odgovorne za rešavanje sudbina nestalih.
"U odsustvu dokaza o sudbini nestalih, porodice su progonjene mišlju da se može desiti neko čudo – da će možda biti otkriven neki tajni zatvor u kome su njihovi najdraži zatočeni ili da su oni negde u inostranstvu zasnovali novi život. Zbog toga mnoge porodice potroše godine i čitavu svoju ušteđevinu na beskrajnu i bezuspešnu potragu. U velikom broju slučajeva nestala osoba je glava porodice iza koje su ostale supruga i deca u mukotrpnim uslovima. Zbog administrativnih problema uzrokovanih nerešenim statusom nestalog, članovi njegove porodice ne mogu da ostvare osnovna prava, kao što je pravo na imovinu ili sklapanje novog braka. Zato je od ključne važnosti da se pitanju nestalih lica posveti dužna pažnja i da se u praksi podrži pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih", zaključio je Arni.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović je rekao da Vlada Srbije čini sve što je u ovom trenutku moguće da se pronađe što više odgovora o nestalima na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i na Kosovu i Metohiji. On je takođe ocenio da bi istražni pravosudni organi ovih republika trebalo da daju mnogo veći doprinos nego što danas čine.
Predstavnici srpskih udruženja iz Crne Gore, Republike Srpske Krajine i drugih delova Hrvatske, Republike Srpske i Kosova i Metohije ukazali su da je najmanje učinjeno na rasvetljavanju sudbine nestalih Srba. Prema podacima koje su oni izneli, u Republici Srpskoj još se traga za 2.011 nestalih Srba, u Hrvatskoj 2.650, na Kosmetu 562, a još se ne zna ni sudbina 450 državljana Srbije nestalih u Hrvatskoj i BiH tokom 1991. i 1992. godine.
K. Đorđević
--------------------------------------------------------------------------
Apel iz Gračanice
Gračanica – Povodom 30. avgusta, svetskog Dana nestalih, iz Gračanice je juče sa skupa održanog u organizaciji Udruženja porodica nestalih, nadležnim institucijama upućen apel da urade nešto kako bi bila rasvetljena sudbina kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji.
Olga Ađančić, iz Miloševa, rekla je da je njen sin kidnapovan 1998. godine kada je krenuo na posao na kop Belaćevac i da se posle mesec i po dana rodila njegova kćerka koja nije upoznala oca. Silvana Marinković, član Udruženja nestalih iz Gračanice kojoj je kidnapovan muž, kazala je da je njen muž Goran nestao na putu prema Gnjilanu. "Svakim danom naših članova je sve manje, jer su mnogi članovi porodica kidnapovanih, od tuge, žalosti i od svega što im se desilo za ovih osam godina, preminuli", rekla je ona.
Tanjug
[objavljeno: 31.08.2007.]
