Izvor: Blic, 02.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti mogu da eksplodiraju
I pored ogromnog nezadovoljstva radnika novim nametima države, smanjenjem plata i sve većim brojem otpuštanja, najveći sindikati u Srbiji još ne mogu da se dogovore da zajedno nastupe oko istog cilja - zaštite interesa zaposlenih. Od masovnih protesta koje sindikalni lideri gotovo svakodnevno najavljuju neće biti ništa ukoliko se uskoro ne postigne dogovor najvećih sindikata o zajedničkom delovanju. Na tome se doduše radi, ali nesloga i razjedinjenost sindikalnih lidera ni ovaj put >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne izostaje.
Najveće sindikalno udruženje Savez samostalnih sindikata Srbije, Unija granskih sindikata „Nezavisnost" i Asocijacija samostalnih nezavisnih sindikata (ASNS), ovih dana pregovaraju o mogućnostima zajedničkog delovanja u novonastaloj situaciji ekonomske krize. U jeku priče da je Vlada uplašena socijalnim nemirima i najavljenim štrajkovima, predstavnici radnika još jednom pokazuju koliko je teško u Srbiji složiti se oko zajedničkog interesa.
Ranka Savić, predsednica ASNS, ubeđena je da sindikati imaju potencijal i snagu da sprovedu najavljene proteste u delo, ali da još nema jedinstva i sloge među liderima.
- ASNS je bio inicijator formiranja konfederacije, kako bismo radnicima pokazali da stojimo iza njih. Međutim, predstavnik UGS „Nezavisnost" se nije pojavio na jučerašnjem sastanku. To vam sve govori o jedinstvu - ističe Savićeva za „Blic".
Ona dodaje da se predstavnici sindikata samo bore da zadrže svoje pozicije u socijalno ekonomskom savetu i upravnim odborima.
- Najveći sindikati dobijaju mesečno novac iz budžeta za „unapređenje socijalnog dijaloga". Kako da se borite protiv Vlade, ako vas ona finansira. Dok to ne rešimo, nećemo moći ništa da uradimo. Naše ideje, međutim i dalje ostaju iste, a ispada da nas jedino veliki problem može naterati na složnost jer parcijalno nećemo moći da delujemo - izričita je Savićeva.
Već duže se postavlja pitanje koliki je zapravo potencijal naših sindikata da mobilizuju radnike za generalni štrajk, kada se zna da su u organizacije ovakve vrste i sami radnici odavno izgubili poverenje. Ono što je u novonastaloj situaciji izazvalo novi kamen spoticanja između sindikata i vlasti, jeste i nedostatak dijaloga i pregovora, pa stručnjaci zbog toga ne isključuju mogućnost da nagomilano nezadovoljstvo kulminira u vidu neorganizovanih protesta.
Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je po ovom pitanju vrlo teško generalizovati stvari.
- Kod nas veću pregovaračku i mobilizacionu moć imaju sindikati iz javnog sektora, kao što su zdravstvo i prosveta, za razliku od metalskog, drvnog ili tekstilnog sektora. Ipak, mislim da u celini nemaju dovoljno mogućnosti da dovedu do generalnog štrajka - ističe profesor Arandarenko.
On dodaje da su u Srbiji sindikati u poslednje vreme jako oslabljeni, te da im i članstvo i kredibilitet, pa samim tim i pregovaračka moć opadaju.
- To nisu institucije kojima se previše veruje. Takođe, i sindikalni lideri moraju da budu sposobni da u kriznim vremenima mobilišu ljude, kao što je to slučaj u Francuskoj na primer, gde sindikati nisu jaki, ali sindikalni lideri mogu da okupe mase. To kod nas nikako nije slučaj - objašnjava Arandarenko.
Arandarenko ističe da treba imati u vidu, da dogovor centrale nekog sindikata i vlade neće automatski značiti i da neće biti nemira, što potvrđuje tezu da se pregovaračke pozicije sindikalnih lidera i samih radnika znatno razlikuju.
Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka i potpredsednik UGS „Nezavisnost", ističe da sindikati imaju prvenstveno pregovaračku ulogu u zastupanju interesa zaposlenih.
- Važno je da oni budu uvaženi kao pregovarači, kao i da aktivno budu uključeni u dijalog. Naravno, dijalog ne možete voditi, ukoliko nemate odgovarajuće informacije, pa je vrlo moguće da će to sindikate radikalizovati u zahtevima. Ono što je sada najveći problem jeste da Vlada na 48 sati menja predloge i stvara ovakvu klimu - ističe Stoiljković.
Na pitanje da li sindikati zaista imaju snage da izvedu radnike na ulice i pokrenu veći talas štrajkova, Stoiljković odgovara potvrdno i ističe da to i treba da urade ukoliko kroz razgovore ne dobiju dovoljno ustupaka za zaposlene. I on, međutim, smatra da zbog odsustva poverenja u sindikate i državu može doći do neorganizovanih protesta.
Protestovaće i nezaposleni, penzioneri"
Ranka Savić ističe da generalni štrajk znači „stajanje Srbije", te da će ASNS insistirati da u njega budu uključene svi zaposleni, ali i druge kategorije stanovništva.
- Takođe bismo pozvali i nezaposlene, penzionere, invalide i već imamo nekih najava da bi se svi oni i priključili protestu - kaže Savićeva.
U čemu se sindikati slažu
-bez otpuštanja radnika
-bez novih poreza na plate
U čemu se sindikati razilaze
-zajedničko delovanje
-nemogućnost dogovora
Ko ima najviše uticaja
Stručnjaci smatraju da najveću moć da radnike mobilišu za proteste imaju sindikati zaposlenih u javnom sektoru. Među njima prednjače:
-sindikat prosvete
-sindikat zdravstva i
-sindikat pravosuđa
