Izvor: RTS, 17.Jun.2017, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest malinara zbog niske otkupne cene
Malinari u Arilju protestuju, pre svega zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda, koja se kreće od 100 do 120 dinara. Podsećaju da je ovogodišnji rod, zbog vremenskih neprilika, znatno manji, i ne vide razlog da cena bude toliko niža od prošlogodišnje.
Malinari smatraju pogrešnim procene o ovogodišnjem rodu, jer je i u Srbiji, kao u zemljama najvećim proizvođačima, evidentan podbačaj od 20 posto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << recimo, u Americi, do čak 50 posto u Poljskoj.
"Monopolisti koji su odredili cenu akontnu po 120 dinara, treba da imaju obzira da posredinici, medijatori ovog sastanka sa njima koji mi tražimo, bude Vlada Srbije, i da, ako tu ne može da se reši, onda se predsednik Srbije mora uključiti u ovu problematiku, jer ovo je ozbiljna stvar. Ovo je stvarno povodljiv put, ne možete nešto da radite za 50 posto manje", rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.
Uz ovakvu cenu, malina nema budućnost, tvrde u Arilju, a to je osnov egzistencije mnogobrojnih porodica.
Hladnjačari opet navode da će se konačna cena utvrditi na kraju berbe, u avgustu, kada budu poznate i količine i kvalitet, a na nju će, svakako, uticati i cena maline na svetskom tržištu.
Podsećaju da je prošle godine bila daleko niža od očekivane i da su mnogi hladnjačari u gubicima, jer su malinarima u otkupu plaćali od 220 do 240 dinara po kilogramu.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su upoznati sa zahtevima proizvođača i da nastoje da reše problem.
"U ponedeljak ćemo predati svu dokumentaciju koju imamo, a koja se tiče navoda malinara, da se radi, kako su to definisali, o monopolskom ponašanju hladnjačara, odnosno da se radi o kartelu i uticaju na stvaranje krajnje cene", rekao je Predrag Lučić, savetnik ministra poljoprivrede.
Država tako postupa u skladu sa svojim nadležnostima, a mogućnosti za rešenje ovakvih problema vide se i u zajedničkom nastupu, udruživanju proizvođača i formiranju Nacionalnog saveta za malinu.
"Jedino rešenje je da se osnuje Nacionalni savet za malinu, da se malina proglasi strateškim proizvodom i da se sve karike u lancu ove proizvodnje uključe u ovu priču i na takav način zaštitimo ovaj izvozni proizvod koji je veoma bitan za Srbiju", ističe Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje.
Teška godina za malinare počela je i u ariljskom kraju, našem najvećem malinogorju, velikim štetama od mraza, od snega i od grada. Ima zasada koji su potpuno uništeni, a procenjuje se da je u proseku rod ovde manji za 40 posto.
