Izvor: Blic, 23.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest i u zdravstvu
Protest i u zdravstvu
BEOGRAD Novi sindikat zdravstva je za utorak, 27. februar najavio jednodnevni štrajk u znak protesta zbog teškog materijalnog položaja zaposlenih u ovoj delatnosti, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu Živorad Mrkić, predsednik tog sindikata. U štrajk će, dodao je on, stupiti sve sindikalne organizacije, a pred zgradom Ministarstva zdravlja zakazan je i protestni zbor zadravstvenih radnika tačno u podne.
Zaduženi za zdravstvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni pet meseci nakon demokratskih promena nisu izneli celovit plan aktivnosti koji bi doneo suštinske promene i 'ozdravljenje' ove delatnosti rekao je Mrkić i podsetio da je novi ministar mandat započeo najavom mera za 'disciplinovanje zdravstvenih radnika'.
Akcija protiv korupcije i 'bele mafije' jeste neophodna, dodao je on, iako već kasni, međutim, smatra Mrkić, 'mora se napraviti oštra diferencijacija između većine zdravstvenih radnika, koji po cenu sopstvene i socijalne bede svojih porodica, ostaju čestiti profesionalci i onih drugih 'belih marodera', koji pljačkaju pacijente i blate ugled profesije.
Zbog te čestite većine, zahtevamo od Vlade Republike Srbije da uvaži naš zahtev za povećanje plata, jer se od sadašnjih ne može živeti ukazao je Mrkić, primećujući da 'teret tranzicije, bolan i težak, ne sme pasti isključivo na leđa radnika'.
Jedina delatnost u kojoj u proteklih deset godina nije bilo prinudnih odmora, i u kojoj se radilo bez prestanka, to je zdravstvo, istakao je Predrag Vujaklija, član Štrajkačkog odbora i naveo da se u Urgentnom centru godišnje uradi 140.000 pregleda, 4.000 operacija, a u Kliničkom centru Srbije čak milion pregleda, 50.000 operacija, a 100.000 pacijenata, čitav jedan grad, bolnički se leči u toj ustanovi.
Kako raditi bez rukavica, dezinficijenasa, zaštitnih sredstava, a rendgen aparati, zbog starosti, zrače u toj meri da bi većina njih, kada bi se primenili propisi, bila van upotrebe. Među zdravstvenim radnicima beleži se porast obolevanja od hepatitisa, tuberkuloze i raka naglasala je Milka Raičević. Terenske službe, dodala je ona, nemaju prevoz, zdravstveni radnici ne dobijaju obuću i terenski dodatak, a za pacijenta imaju samo os-meh i lepu reč, ali -' to, nažalost, ne leči'. Z.D. MARKOVIĆ
Manjak sestara
Tražimo povećanje plata za sto odsto, ali i da se preispitaju cene zdravstvenih usluga pregled lekara specijaliste u državnom zdravstvu, na primer, košta 27 dinara, koliko i sladoled kod uličnog prodavca, a kod privatnika 50 maraka naveo je Mrkić. Istovremeno, dodao je on, 'mrtvu trku' sa potrošačkom korpom malo ko može da izdrži, precizirajući da je plata lekara specijaliste od 5.500 do 6.000, medicinskih sestara 4.000, a spremačica i servirki oko 1.600 dinara. Za jednu potrošačku korpu spremačici su potrebne četiri, medicinskoj sestri dve, a lekaru nešto više od jedne plate.
Prema sadašnjoj sistematizaciji, u KCS nedostaje 320 sestara, na raspisanom konkursu se traži njih 130, a javilo ih se 56, a već desetak ih je napustilo posao, rekao je Mrkić i upitao ko će za tako malu platu da okreće i neguje nepokretnog bolesnika.
