Izvor: Politika, 07.Jun.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostata traži mušku pažnju
Zašto posle 50. godine svaki muškarac treba da poseti urologa jednom godišnje
Lekarski savet da svaki muškarac posle 50. godine mora, „muškoj” žlezdi, prostati, da posveti više pažnje, tako što će bar jednom godišnje uraditi laboratorijski test PSA (prostata specifičan antigen) i posetiti urologa, toliko je poslednjih godina ponavljan u medijima da bi trebalo da su ga naučili i vrapci. Ipak, izgleda da nije stigao do svakog muškog uva.
Urolog dr Milutin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kozomara, načelnik odeljenja Urološke klinike Kliničkog centra Srbije u Beogradu hvali medije da su obavili značajan deo posla oko informisanja naših muškaraca o ovom problemu, ali i dalje je veliki broj „poslednjih Mohikanaca”, koje je teško ubediti da se jave lekaru na pregled.
– Muškarci u Srbiji sada češće dolaze na preglede, pogotovu kada čuju od rođaka ili komšije da su operisali rak prostate, a da nisu imali nikakve tegobe. Ili dođu do nas kad ih na to primoraju supruge. Ipak, nije mali broj onih koji stignu kasno, kad ih više ne možemo izlečiti, nego samo produžiti život i olakšati bol – kaže naš sagovornik.
Navodi i nedavni slučaj iz svoje ambulante: pregledao je naučnika, čije su vrednosti PSA testa iznosile 700! Normalne vrednosti ovog testa kod nas su od nule do 4 ng/ml ( nanograma po milimetru), dok je u svetu je ta granica pomerena na 2,5 ng/ml.
– Nema pravila. Nekada od redovnih pregleda beže i najobrazovaniji muškarci, pa i ogroman broj lekara. Naučnik nije imao velike tegobe: noću bi zbog odlaska u toalet ustajao jednom do dva puta, ali žena ga je naterala da dođe do lekara. To je bio „vrišteći” karcinom prostate – priča dr Kozomara.
Iako danas imamo dovoljno urologa, ultrazvučne aparate u svakoj privatnoj ordinaciji i domu zdravlja, a jednostavnu analizu tumor markera za prostatu u svakoj laboratoriji – broj obolelih od raka prostate je u stalnom porastu i kod nas i u svetu.
– U Srbiji je to najčešći karcinom kod muškaraca, čak nadmašuje i karcinom pluća u našoj pušačkoj naciji. Kod ovog tumora veoma je bitna i genetika: ako je neko u familiji, deda, otac ili brat imao rak prostate, muškarci u toj porodici moraju da budu još obazriviji i da se urologu javljaju već od 45 godine – kaže dr Kozomara.
On objašnjava da je kod ovog tumora najveći problem što sporo raste i dugo prolazi bez simptoma.
– To je „nema”, podmukla bolest. Nekada su tegobe sa mokrenjem slične onima koje prate dobroćudno uvećanje prostate, koje nekako ide sa starošću. U početku su to blaži problemi sa mokrenjem, koje muškarca i noću bude, ali se ti problemi kasnije pogoršavaju. Pojava krvi u mokraći je već ozbiljan simptom – kaže dr Kozomara.
Kad se javi bol, situacija je zabrinjavajuća, naš sagovornik kaže da je to najčešće već stadijum bolesti kada su se pojavile metastaze, koje se najčešće javljaju u kičmi ili karlici.
– Vrlo često se dogodi da neko bude primljen na ortopedsku kliniku ili reumatološki institut zbog bolova u kičmi, a posle ispitivanja se ispostavi da je uzrok karcinom prostate – navodi naš sagovornik.
Ipak, dr Kozomara je kategoričan da rak prostate danas više nije fatalna dijagnoza, kakvom je dugo smatran.
– Najvažnije je, kao i kod svih karcinoma, da se rak prostate otkrije na vreme, u početnom stadijumu, kada do izlečenja dolazi u visokom procentu – ističe ovaj urolog.
On dodaje da je za postavljanje dijagnoze neprevaziđen rektalni pregled, koji se ponekad zanemaruje zbog toga što danas na svakom ćošku postoji privatna ordinacija sa ultrazvukom. Međutim, običan ultrazvuk nije dovoljan da se postavi tačna dijagnoza, već je potreban aparat sa sondom, takozvani transrektalni ultrazvuk. Ovaj aparat omogućava lekaru da odmah uzme isečak tkiva za biopsiju. Posle toga pacijent obavezno mora da uradi laboratorijski test tumor markera za prostatu, takozvani PSA. Taj nalaz treba pacijentu da tumači urolog i uporedi ih sa pregledom i snimkom na ultrazvuku.
– Važno je objasniti pacijentu kojim metodama može da bude lečen i dati mu mogućnost da učestvuje u odabiru načina lečenja. Rezultati zračenja raka prostate su, recimo, slični rezultatima operacije. U odmaklim stadijumima bolesti, kod ljudi koji imaju metastaze u kičmi i koji ne mogu da se operišu, daje se hormonska terapija ili citostatici – objašnjava ovaj urolog.
Ima pacijenata koji odmah pristanu na operaciju, ali nije mali broj ni onih koji je odbiju.
– Pre nekoliko dana pacijent mi je rekao da je čuo da bi posle klasične i radikalne operacije morao da nosi pelene, da ne želi da rizikuje i da želi zračenje kojim će to izbeći. Kao hirurg, ja sam za radikalne metode i verujem da je operacija bolja metoda, jer kada se nešto izvadi, toga više nema. Međutim, odluku o izboru lečenja prepuštamo pacijentu – ističe dr Kozomara.
Iako više od 20 godina izvodi ovu operaciju, iskreno priznaje da „što je iskusniji, sve je obazriviji, jer i posle toliko godina operisanja bude iznenađenja u operacionoj sali”.
– Reč je o zahtevnoj operaciji. Hirurg može sve da uradi školski, rutinski, ali da kod pacijenata posle operacije dođe do suženja mokraćnog kanala ili da u početku bolesnik ima probleme sa inkontinencijom, odnosno nemogućnošću zadržavanja mokraće. To se događa i u svetu. Na našoj klinici počela je da se radi i laparaskopska metoda uklanjanja raka na prostati – kaže dr Kozomara.
