Izvor: B92, 13.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proslava 13. jula u Crnoj Gori
Podgorica, Berane -- Slobodan može biti samo onaj narod koji ima sopstvenu državu, izjavio je potpredsednik Skupštine Crne Gore Dragan Kujović, na svečanosti povodom 13. jula u spomen- parku Breza kod Kolašina. Na centralnoj proslavi Dana ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu, Kujović, koji je i funkcioner Demokratske partije socijalista, izrazio je uverenje da će građani Crne Gore, kad za to dođe vreme, odlučiti da njihova država kao samostalna uđe u zajednicu evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naroda. Ocenivši da je 13. jul "sinteza vekovne borbe crnogorskog naroda" za nacionalna prava i sopstvenu državu, Kujović je rekao da je taj datum i "dokaz nacionalnog identiteta" Crnogoraca. Borci i građani su položili vence i cveće na partizanske spomenike i spomen-obeležja širom Crne Gore, na spomenik pod Trebjesom u Nikšiću, na Stražici kod Pljevalja, Jasikovcu u Beranama i na drugim mestima. Cveće je položeno na partizanski spomenik u Virpazaru, gde je 13. jula pre 62 godine pukla prva ustanička puška u Crnoj Gori.
Povodom 13. jula, u subotu su uručene Trinaestojulske nagrade privredniku Đorđiju Rajkoviću, profesoru teorije književnosti Vojislavu D. Nikčeviću i univerzitetskom profesoru Perku Vukotiću.
Potomci i ideološki sledbenici četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu okupili su se kod manastira Đurđevi Stupovi, u Beranama, gde su prvi put proslavili 13.jul, Dan ustanka crnogorskog naroda. Skup kod manastira je organizovan, pošto je crnogorska vlast ranije zabranila podizanje spomenika četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću u selu Gornje Zaostro kod Berana. Na skupu u Đurđevim Stupovima bio je i sin Pavla Đurišića, a liturgiju je služio episkop Srpske pravoslavne crkve Joanikije.
Trinaestojulski ustanak u Crnoj Gori 1941. godine, na osnovu priznanja istoričara, bio je najmasovniji i najenergičniji ustanak u porobljenoj Evropi u Drugom svetskom ratu. U njemu je učestvovalo više od 30.000 ratnika iz svih krajeva Crne Gore. Ustanici su za samo 12 dana od okupatora oslobidli veći deo teritorije Crne Gore. Komandant italijanskih okupacionih snaga u Crnoj Gori Pircio Biroli je 2. avgusta 1941. godine komandi u Rimu poslao poruku, u kojoj je, pored ostalog , pisalo: " Držati pokorene Crnogorce... značilo bi isto što i orati more".
.jpg)
