Izvor: S media, 21.Sep.2011, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosečan srpski alkoholičar ima 45 godina
Bez obzira na pol, prosečan srpski alkoholičar ima 45 godina. Razlog zbog koga pije je da se opusti.
Prosečni zavisnik od alkohola u Srbiji, bez obzira na pol, star je 45 godina i u većini slučajeva konzumira alkohol zbog njegovog opuštajućeg efekta, pokazali su rezultati pilot projekta koji je sproveden u šest kliničkih centara u Srbiji korišćenjem LAT softvera.
Tokom trajanja projekta, čiji je cilj bio prikupljanje podataka o tipičnom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << srpskom zavisniku od alkohola u tranzicionom društvu, registrovanom za lečenje u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, oformljena je test grupa od 285 učesnika, od kojih su 39 bile žene.
LAT Softver je izradio prof. dr Oto Mihael Leš, eminentni profesor Psihijatrijske Univerzitetske klinike u Beču, koji je velikodušno ustupio slobodan pristup srpskim domovima zdravlja da koriste softver.
Istraživanje je pokazalo da se 38.9 odsto učesnika može dijagnostikovati kao alkoholičar tipa 2 i 32 odsto kao alkoholičar tipa 3, prema Lešovoj tipologiji alkoholizma.
MMF: Nova prognoza privrednog rasta Srbije i regiona
Satelit ne preti Srbiji
Uhapšeni šverceri cigareta
Prema Lešovoj tipologiji alkoholizma postoje četiri osnovna tipa alkoholno zavisnih pacijenata, a svaki se prepoznaje na osnovu određene kombinacije somatskih i psihičkih tegoba.
Za pacijente tipa 2 bi se moglo reći da konzumiraju alkohol zbog njegovog opuštajućeg efekta, koriste alkohol kao "samolečenje" u konfliktnim situacijama i pokušavaju da reše svoje probleme uzimanjem alkohola.
Ovi pacijenti pate od izraženih apstinencijalnih tegoba, a kao posledica opijanja obično su i emocionalno nestabilni.
Pored anksioznosti, pacijenti ponekad pokazuju agresivno ponašanje, uglavnom kada nisu pod dejstvom alkohola.
Dalje je ustanovljeno da od ukupnog broja 32,0 odsto pacijenata pripada tipu 3 koji se karakteriše težim oblikom alkoholne zavisnosti i težom kliničkom slikom.
Pacijenti ovog tipa zloupotrebljavaju alkohol zbog njegove mogućnosti da poprave raspoloženje, pri čemu alkohol pogoršava hronobiološku i emocionalnu funkciju mozga pacijenta (nagone, raspoloženje, spavanje), pa se pri lečenju alkoholizma mora voditi računa i o lečenju težih depresija, suicidnih tendencija i slično.
Poznato je da zloupotreba alkohola vodi u bolest, a prekomerna konzumacija alkohola pogađa brojne organe, najčešće sistem za varenje, naročito jetru, kardiovaskularni sistem, povećava rizik od moždanog udara, demencije, nekih vrsta karcinoma i redovno je praćena psihološkim problemima.
Alkoholizam takođe stvara i socijalne probleme na poslu, u porodici i bilo kom drugom socijalnom kontekstu.
Na osnovu kliničkih smernica koje je 2010. i februara ove godine izdao Nacionalni institut za zdravlje i kliničku izuzetnost Velike Britanije (NICE), savremeni pristup lečenju bolesti zavisnosti od alkohola trebalo bi da bude kombinacija psiholoških tretmana dopunjenih sa adekvatnom medicinskom terapijom.
NICE preporuke propisuju medicinsku terapiju koja funkcioniše na principu uspostavljanja ravnoteže u organizmu i time umanjuje želju za ponovnom konzumacijom alkohola.
Rezultati tog projekta se mogu posmatrati kao pokušaj definisanja tipičnog srpskog pacijenta, ali možda i kao korak napred u poboljšanju lečenja bolesti zavisnosti od alkohola u Srbiji.
Međunarodnu saradnju između srpskih kliničkih ustanova i profesora Leša inicirala je kompanija "Merk d.o.o." iz Beograda.
(Beta)
.jpg)
