Izvor: Politika, 07.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propusti u lečenju se retko prijavljuju
Iako su sve zdravstvene ustanove obavezne da prijave takozvane neželjene događaje, u 2007. godini iz cele Srbije stiglo svega 681 prijava
Dok Amerikanci javno priznaju da godišnje izgube 100.000 života zbog propusta i grešaka u lečenju, u zemljama u tranziciji, ali i u Srbiji, praćenje propusta i prijavljivanje grešaka često se prikriva iz straha od posledica po ugled ustanove i lekara. Iako su sve zdravstvene ustanove obavezne po protokolu za registrovanje da prijave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takozvane neželjene događaje, u 2007. godini je iz cele Srbije stiglo svega 291 prijava rana od ležanja kod pacijenata, 45 komplikacija zbog anestezije i 345 slučajeva ponovljenih operacija u istoj regiji.
U našim bolnicama, kada se rodbini pacijenta saopštava da je usred bolnice bolesnik pao sa kreveta i ugruvao se ili polomio, najčešće se objašnjenje svodi na: „Događa se”. Slično je i kada se pacijentu saopštava da operacija nije uspela pa da se operativni zahvat mora ponoviti. Kao gotovo normalno stanje smatraju se inficirani otvori na koži i bolno crvenilo do kojeg dolazi kod nepokretnih bolesnika osuđenih na dugo ležanje, a do čega dolazi najčešće zbog loše nege i higijene ili nemenjanja posteljine.
Ovo su tek neki od desetine takozvanih neželjenih događaja koje bi zdravstvene ustanove, po protokolu za registrovanje, morale da prijavljuju. Na nedavno održanoj četvrtoj Nacionalnoj konferenciji o stalnom unapređenju kvaliteta, u izveštaju dr Anđelije Nešković, iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje, navedeno je da 25 odsto zdravstvenih ustanova tercijarnog nivoa, dakle kliničko-bolničkih centara i specijalizovanijih bolnica, nema protokol za registraciju neželjenih dejstava lekova, a čak 30 odsto nema registar o neželjenim događajima. Osim pomenutih neželjenih događaja, važno je da svaka klinika registruje i mehanička oštećenja usled hirurških intervencija (na primer kada se tokom operacije organa slučajno preseče krvni sud), komplikacije usled davanja anestezije, pojave tromba"
Prema podacima pristiglim iz svih centara u Srbiji proizlazi da je prosečna dužina čekanja na zakazani pregled 12 dana, pri čemu se najbrže stiže do dečjeg lekara, a najduže se čeka na pregled psihijatra.
Profesorka dr Snežana Simić, specijalni savetnik ministra zdravlja, uporna u pokušajima da se i u Srbiji uvede kultura stalnog unapređenja kvaliteta lečenja, ističe da je bezbednost pacijenta u celom svetu najvažniji pokazatelj kvaliteta zdravstvene usluge.
– Pomenuti pokazatelji bezbednosti pacijenata su osetljivi i predstavljaju našu „bolnu tačku”, ali je veoma važno govoriti o tome šta nam se dešava u bolnicama da bismo znali da popravljamo ono gde grešimo. Nekvalitet je mnogo skuplji od kvaliteta. Pokušali smo da uvedemo kulturu unapređenja zdravstvene zaštite, ali je problem što nemamo razvijeni informacioni sistem u zdravstvu, ali ni naviku da pratimo i prijavljujemo propuste. Nije sramota prijaviti broj bolesnika sa dekubitalnim ranama ili ponovljenim operacijama, jer onda znamo gde treba da popravljamo. Ili, važno je da znamo da samo 11 odsto starijih od 65 godina u domovima zdravlja dobije vakcinu protiv gripa, a ostale plaćene količine svake godine propadnu – kaže profesorka Simić.
U zemljama u tranziciji, pa i u Srbiji, po rečima profesorke Simić, praćenje ovih propusta i njihovo ispravljanje je bolan i dugotrajan proces. U Ministarstvu zdravlja nisu zadovoljni podacima koji su stigli iz bolnica, klinika i domova zdravlja, a koji je trebalo da budu kvalitet pokazatelja naših uslova lečenja.
– O neželjenim događajima treba razgovarati, ne treba ih posmatrati kao opasnost za karijeru ili status ustanove. Međutim, u našoj zemlji gde su izbori česti i gde se menjaju rukovodstva, ovo su delikatne stvari – primećuje doktorka Simić, profesorka na Institutu za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ona dodaje da je šest godina bilo potrebno za mobilizaciju svih zdravstvenih ustanova, kao i da se obezbedi praćenje pokazatelja i donese pravilnik na osnovu koga će se taj proces pratiti.
Olivera Popović
[objavljeno: 08/05/2008.]
