Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 07.Feb.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propisi postoje, ali se ne poštuju
BEOGRAD - Prehrambeni proizvodi na domaćem tržištu sličnog su kvaliteta kao i u drugim zemljama istočne Evrope, a koliko su zaista zdravi, zbog česte upotrebe aditiva i površne kontrole, pod znakom je pitanja, procenjuju srpski stručnjaci.
Stanislava Gorjanović, doktor biohemijskih nauka Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, kaže da je najveći problem to što je zakonska regulativa usaglašena sa evropskim standardima, ali se ne primenjuje u potpunosti
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Kontrola kvaliteta je prilično površna i sporadična i često se svodi na određivanje sadržaja teških metala i mikrobiološke ispravnosti hrane. To nije dovoljno, jer u hrani potencijalno postoji čitav niz štetnih materija, koje je neophodno analizirati. Srbija spada u istočno tržište, na kom mogu završiti proizvodi lošeg ili sumnjivog kvaliteta, a nedostatak kontrole čini domaće tržište još pogodnijim za plasman nekvalitetne robe.
Štetne i posude za pripremu hrane
Govoreći o štetnosti posuda za pripremu i odlaganje hrane, doktorka Gorjanović kaže da se u poslednje vreme sve više koristi plastična ambalaža, čija upotreba takođe nosi potencijalni rizik, jer sastav pojedinih flaša ili kutija nije u potpunosti ispitan, a problem su i mikseri, koji u smešu koja se muti ispuštaju nikl.
Rezultati akcijske kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede pokazali su da je hleb na tržištu Srbije zadovoljavajućeg kvaliteta, a mada je kod 1,1 odsto uzoraka pronađen povećan sadržaj olova.
Aditivi su, takođe, dodala je ona, sve češće u upotrebi, a njihova upotreba i proizvodnja nisu prepuštene proizvođaču, već je striktno zakonski regulisana. Tako su na "listi pozitivnih", koja je deo pravilnika o kvalitetu proizvoda, isključivo oni aditivi za koje dosad nije utvrđeno da su štetni.
- Ako se utvrdi da neki aditiv nije dovoljno bezbedan, skida se sa pozitivne liste, ali to ipak nije garancija i da se neće naći u proizvodu - istakla je Gorjanovićeva.
Prema njenim rečima, postoji lista aditiva koje je poželjno izbegavati, na kojoj su veštačke boje i zaslađivači.
Stevan Blagojević, istraživač u Institutu za opštu i fizičku hemiju, kaže da je kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda regulisana u nekoliko pravilnika, a jedan od njih definiše kakva se sve sredstva mogu koristiti u proizvodnji hrane i koji se aditivi mogu dodati nekom proizvodu.
- Pravilnici se na svake četiri godine usklađuju sa evropskim propisima i preporukama SZO, koja samo može da preporuči izbacivanje pojedinih aditiva, ali ne i da zabrani njihovu upotrebu, jer je to u nadležnosti lokalnih zajednica svake zemlje. Aditivi su "nužno zlo", bez njih se u današnje vreme ne može zamisliti hrana - priča Blagojević i dodaje da kontrola hrane počinje na graničnim prelazima i u prodavnicama se može naći tek kada se utvrdi da je sastav baš onakav kakvim ga je proizvođač deklarisao.
Na pitanje da li se u sastavu prehrambenih proizvoda nekada može naći aditiv čije poreklo kancerogeno, Blagojevć je objasnio da se reč "kancerogen" često zloupotrebljava, jer niko ne bi dozvolio upotrebu takvih dodataka.
- Nijedan od aditiva koji su u upotrebi nije kancerogen. Postoje hemijski principi za dokazivanje takvog porekla, na osnovu kojih se ispituju svi aditivi i ukoliko se utvrdi da je neki od njih štetan, SZO će preporučiti njegovo izbacivanje iz upotrebe - rekao Blagojević.
