Izvor: Glas javnosti, 08.Feb.2011, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast banjskih bolnica
BEOGRAD - Posle odluke da se broj postelja za pacijente čiju rehabilitaciju plaća Fond zdravstvenog osiguranja svede na trećinu, nekoliko specijalnih bolnica ostalo je bez pacijenata.
Specijalna bolnica u Kuršumlijskoj banji zatvorena je pošto popunjavanje kapaciteta nisu mogli da obezbede ni na tržištu. Slična sudbina preti i lečilištu "Zlatar", donedavno renomiranom kardiološkom centru izgrađenom na planini koja je proglašena vazdušnom banjom.
Za opstanak "Zlatara" >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nisu bili dovoljni ni čist vazduh, ni odgovarajuća nadmorska visina. U godinama bez sigurnih prihoda iz Fonda, komercijalni deo nije mogao da obezbedi dovoljan broj gostiju. Dugovi bolnice dostigli su 140 miliona dinara, a računi su blokirani.
Štrajk u "Zlataru"
Zaposleni, koji su mesecima bez primanja, štrajkuju već nekoliko dana, zahtevajući smenu direktora, isplatu dugova i rešenje statusa bolnice.
Predsednik Sindikata u Specijalnoj bolnici "Zlatar" Dragan Grbović kaže da zaposleni raspolažu sa najmanje informacija, jer različito pričaju direktor i opština.
"Svi kažu da će se rešiti problem, status centra, verujte ja sam ponavljao stotinu puta - recite nam kad, do kad će da se reši", navodi Grbović.
U bolnici, umesto sedam specijalista, radi samo jedan lekar opšte prakse. Kada je izgubio kadar i uslove za oporavak bolesnika koji su preživeli infarkt, "Zlatar" je dobio status lečilišta reumatoloških bolesnika i pacijenata sa povredama lokomotornog sistema.
Pacijenti biraju bolje
Međutim, umesto 60 dnevno, koliko je ugovoreno sa Fondom, cele prošle godine na rehabilitaciji je bilo ukupno 59 pacijenata.
"Ako to analiziramo, verovatno ćemo reći da je veliki problem iskorišćenje kapaciteta i neslanje pacijenata. Da smo imali 60 pacijenata, ne bismo došli u ovu situaciju", smatra direktor "Zlatara" u ostavci Đoko Zečević.
Komisije ne šalju pacijente u banju na Zlatar, jer su i oni probirljivi. S druge strane, u Fondu nema novca za rehabilitacije kao nekada.
Predsednica Upravnog odbora Udruženja rehabilitacionih centara Srbije Milica Lazović kaže da se "Zlatar" nije snašao u uslovima kada pacijenti posle infarkta miokarda imaju samo jednom pravo na organizovanu rehabilitaciju, a posle operacije na otvorenom srcu na rehabilitaciju dolaze već sedmi-osmi dan posle operacije ili iz koronarne jedinice.
Opstali najjači centri
"Tu morate imati savršeno obučen kadar 24 sata, opremu koja je neophodna da pruži sigurnost rehabilitacije. U celoj toj situaciji, 'Zlatar' se nije snašao", kaže Lazovićeva.
U novonastaloj situaciji se nije snašla većina od ukupno 22 specijalne bolnice.
Direktor Specijalne bolnice "Čigota" Nenad Crnčević navodi da ta bolnica i komercijalne klijente i pacijente privlači kvalitetom, jer je to, kako kaže, jedini način opstanka.
Na boravak u banji ili na planini o trošku Fonda mogu da računaju samo teški bolesnici.
Zbog strogih kriterijuma za prijem pacijenata transformaciju će preživeti samo najjači rehabilitacioni centri. U banji na Zlataru nadaju se pomoći države, jer zbog dugova i loših uslova smeštaja, sami ne mogu da opstanu na tržištu.
.jpg)
