Izvor: Vostok.rs, 16.Dec.2016, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija knjige „Srbija i Evroazijski savez"
Srppsko odelenje Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture će predstaviti knjigu-zbornika radova srpskih, ruskih i beloruskih autora.
Ideja da se pristupi objavljivanju zbornika radova na temu odnosa Srbije i Evroazijskog saveza nastala je u „trouglu“ Sergej Baburin – Vladimir Kršljanin – Zoran Milošević.
"Naime, konstatovalo se da iako ima članaka, pre svega novinarskih, na temu Evroazijskih saveza, da je 2013. godine (9. novembra) održana Prva međunarodna evroazijska konferencija (sa ne baš jasnim ciljem šta se njome želelo postići), da postoje čak i portali koji u imenu imaju Evroazija (često na neodređeno vreme prekidaju rad), da se u okviru geopolitičke nauke objavljuju naučni radovi na temu evroazijstva, kao i imajući u vidu značaj Evroazijskog saveza, kao i veliku političku pomoć i podršku Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u zaštiti Srbije od agresivnih planova Anglosaksonaca (pre svega njihove želje da se u pomenutoj instituciji usvoji rezolucija kojom bi se Srbi proglasili „genocodnim narodom“), zatim pomoć oko Kosmeta i sprečavanju destrukcije srpske države, itd, sve to je neočekivano malo. Da budemo iskreni, to nismo očekivali, iako, ako želimo da budemo cinični – sve ovo liči na nas (Slovene). Naime, o Evroaziji se u Srbiji dosta priča, ali očigledno sistematskog pristupa pitanju nema.
Našem pozivu za saradnju i izradi zborniku odazvalo se 23 autora iz Rusije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Ukrajine i Srbije, te prema oceni priređivača i recenzenata, autori su dali vanredni doprinos razumevanju odnosa Srbije i Evroazijskog saveza.
Prvo bismo skrenuli pažnju na grupu radova koje nekako „predvodi“ članak našeg poznatog politikologa, Momčila Subotića, „Prozapadna politika Srbije i razgrađivanje države i nacije“. Autor jasno pokazuje da ako se nastavi „putovanje“ u Evropsku uniju, može se desiti da tamo stigne „neki drugi narod“ ,a ne pravoslavni Srbi, uz to i bez države. Ima li jačeg motiva da se potraži alternativa? Autor je s pravom vidi u Evroazijskom savezu.
Sa Subotićem je u potpunosti saglasan i Miloš Kovačević, koji raspravljajući o srpskom jeziku i evropskim integracijama, ukazuje da ćemo ostati bez jezika ili će to biti krnji jezik, pošto njegove delove otimaju „Hrvati“, „Bošnjaci“, „Crngoroci“…
Istovremeno, Dragoljub Zbiljić u svom članku navodi da su nam u Briselu spremili i novi naziv za srpski jezik „eksjugoslovenski“. Drugim rečima, zašto bi „nekome“ kome ukidaju državu, naciju itd. ostavili jezik?
Drugu grupu tekstova „predvodi“ članak poznatog (belo)ruskog naučnika Kirila Ševčenka, „Haos u glavama: humanitarni problemi evroazijskih integracija“. Autor ukazuje da se u evroazijske integracije kreće preko ekonomije, a duhovnost i društvene nauke ostavljaju po strani, što ostavlja prostor atlantistima da preko ideoloških paradigmi ove integracije čine formalnim interesnim i trenutnim, koje je uvek moguće razbiti.
Neobičan, ali krajnje snažan, upečatljiv, dobronameran (prema Srbima) i argumentovan rad je Artema Pavloviča Solovjova, „K. N. Leontjev o tri stadijuma razvoja kulture, balkanskom pitanju i budućnosti Srbije: Pogled iz XIX veka“. Rad koji je mnogo rekao i koji bi, da je sreće, postao platforma svih evroazijskih stranaka i pokreta, društvenih grupa i pojedinaca. Solovjov je objasnio, naravno i uz pomoć Leontjeva, gde su Srbi i drugi balkanski narodi pogrešili, posle oslobođenja od Turaka. Nećemo otkriti grešku, ostavljajući da to učine sami čitaoci kada budu čitali ovaj rad. Takođe, Solovjov je rekao još jednu istinitu činjenicu: Srbima (i drugima) je svejedno gde će, ako je i Evroazijski savez kopija Evropske unije, tj. materijalistički, liberalni…Naravno, Solovjov je ponudio i rešenje, nama se čini vrlo mudro i prihvatljivo…
Tu su i radovi velikog srpskog prijatelja, pravoslavnog Tatarina Rustema Vahitova, čiji rad „Hitlerovska Evropska unija protiv Rusije-SSSR-a“ predstavlja „krst“ nad akteulnom Evropskom unijom, jer ako čovek pročita ovaj rad, ma koliki „vernik“ evroatlantizma bio, posle sklapanja korica, on to više neće biti. Svakako, ukoliko poštuje argumente.
Šta reći za rad Ivana Anatoljeviča Taraseviča iz dalekog Sibira, čije čitanje izaziva suze – suze zbog neverovatne ljubavi ovog autora i njegovog okruženja prema Srbima, a koji takođe ukazuje da niti koje povezuju narode i dr-žave u Evroazijskom savezu ne treba da budu liberalne već (i) pravoslavne…
Dragoceni su radovi i Dmitrija Muze, Milomira Stepića, Vladimira Kršljanina, Srđana D. Perića, Aleksandra Zagornova, Dejane M, Vukasović, Aleksandre Mirović, Nebojše Vukovića, Vadima Elfimova, Srđana Perišića, Miše Stojadinovića, Branka Balja i Aleksandra Jankovića, koje nećemo komentarisati nego preporučiti da se pročitaju. Videćete koliko je naše (srpsko) neznanje, ali i kolika je dvoličnost naših političara, koji na primer, donesu u Skupštini Srbije deklaraciju o vojnoj neutralnosti, ali je posle ne ugrade u vojnu doktrinu. Čitaocima, dakle, preporučujemo ovaj zbornik, jer posle njegovog čitanja pred očima se otvara jedan novi svet, koji je sve vreme bio tu, ali mi nismo otvorili naše duhovne oči za njega. Bili smo slepi kod očiju (liči na nas?), jer analize objavljenih autora pomažu da se ponovo pronađe vlastiti identitet, vlastite vrednosti i evroazijski put kojim treba ići."
Promocija će se održati u hotelu „Moskva", sala „Balkanska",
u sredu, 21. decembra u 18 časova.
