Izvor: Politika, 18.Feb.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena zakonske definicije silovanja
Odrednica o „obaveznom” pružanju otpora žrtve moraće da se menja. – Mučno dokazivanje, nedostatak odgovarajuće podrške žrtvama
Samo u toku 2013. godine 77 žena prijavilo je silovanje policiji, astručnjaci koji su u kontaktu sa žrtvama seksualnog nasilja, sa pravom strahuju da poznata metafora o vrhu ledenog brega važi i u ovom slučaju. Svetske statistikegovore da na jednu ženu koja prijavi silovanje dolazi – osam njih koje nikome nisu poverile ovu strašnu tajnu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovo krivično delo teško se dokazuje, pa žene iz mučnih i dugometražnih sudskih postupaka često izlaze kao gubitnice. Na strani žrtve nije ni Krivični zakon po kojem se silovanjem isključivo smatra penetracija muškim polnim organom koja je učinjena na silu i uz fizički otpor žrtve.
Međutim, advokat Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović ističe da će Srbija morati da promeni definiciju silovanja u Krivičnom zakonu zbog ratifikacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i ženama u porodici. Naime, fizička sila više neće biti preduslov za definiciju ovog dela, a nedostatak pristanka žrtve tretiraće se kao element krivičnog dela.
–Po sadašnjem Krivičnom zakonu, zanemaruje se realnost da mnoge žene nisu u stanju da pruže otpor – bilo zbog toga što su preplavljene strahom za svoj život ili su drogirane narkoticima za silovanje. A ako žena ne pruži otpor i ne može dokazima da potkrepi svoju tvrdnju da je bila silovana i ako modrice na njenom telu ne govore u prilog teze da se branila i da je bila protiv seksualnog čina – zakonodavac smatra da je ona dala saglasnost za silovanje. I to nije kraj nelogičnostima koje postoje u našem zakonu, jer se pod silovanjem smatra samo penetracija muškim polnim organom, iako se u realnosti često dešava da žene bivaju silovane oštrim predmetima kojima se nanose ozbiljne povrede – kaže Vanja Macanović.
Jedna od nedorečenosti našeg zakona svakako je i činjenica da se silovanje u braku ne goni po službenoj dužnosti – žena mora da podnese privatnu tužbu protiv svog supruga. O nesavršenosti planetarnog pravosuđa govori i podatak da silovanje u bračnoj postelji nije kažnjivo u čak 127 zemalja sveta.
Sve izmene Krivičnog zakonika u vezi sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i ženama u porodici biće donesene krajem 2015, odnosno početkom 2016. godine, ističe naša sagovornica i dodaje da je država u obavezi da osnuje i krizne centre za pomoć žrtvama silovanja u kojima bi one na jednom mestu mogle da dobiju kvalitetan medicinski pregled, psihološku podršku i pravni savet.
–U praksi se često dešava da žrtve silovanja ceo dan lutaju od policije do lekara u potrazi za informacijom gde mogu da prijave silovanje i prikupe dokaze važne za pokretanje sudskog postupka. Žrtvama silovanja država danas ne obezbeđuje ni hitnu kontraceptivnu zaštitu, ni besplatno testiranje na HIV ili druge seksualno prenosive bolesti, niti bilo kakvu psihološku podršku. Ako želi da dobije kompletnu medicinsku dokumentaciju na Institutu za sudsku medicinu, taj pregled mora da plati nekoliko hiljada dinara – objašnjava Vanja Macanović dodajući da zbog svega toga postoji velika disproporcija između broja prijavljenih i broja osuđenih osoba.
Po slovu zakona, silovanje se u Srbiji kažnjava zatvorom od dve do 12 godina a, kako nam je rečeno u tužilaštvu, prosečna izrečena kazna za ovo krivično delo je sedam godina. Međutim, statistički podaci takođe upozoravaju da se u čak 70 odsto slučajeva silovateljima izriču kazne na granici zakonskog minimuma, kao i da isti procenat silovatelja spada u „povratnike”, odnosno osobe koje su opet počinile ovo krivično delo po izlasku na slobodu.
--------------------------------------------------------------
Prijavljena silovanja
2013. god. 77
2012. god. 85
2011. god. 83
2010. god. 76
2009. god. 115
Izvor: MUP Srbije
Katarina Đorđević
objavljeno: 18.02.2015.
