Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prokop" kao pusti san generacija (2)
Pregovori sa prvoplasiranim "Trigranitom" su prekinuti zbog nerealnih zahteva koji su prevazilazili okvire tendera. – Budući graditelj moraće da ispoštuje prvobitne uslove. – "Energoprojekt" jedan od najizvesnijih graditelja
(nastavak teksta)
– Naravno da smo nameravali to da platimo. Ali od samog početka gradska i republička vlast su imale različite stavove. Ljudi iz Gradske uprave nisu bili angažovani pri sačinjavanju tenderu, pa, čini mi se, nisu bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo zainteresovani. Osim toga, neki ljudi iz gradske administracije su uvereni da je glavnoj železničkoj stanici mesto u Novom Beogradu – rekao je Bobvoš .
Zahtevi "Trigranita" ocenjeni su kao potpuno nerealni, pa su zbog toga pregovori sa njima okončani. Dobitnik prve nagrade na konkursu iz 1974. godine za stanicu "Prokop" Mihailo Maletin, profesor Građevinskog fakulteta na katedri za puteve, aerodrome i železnice, potvrđuje da je prostor oko autoputa premali za sve ono što se na njemu planira.
"Prokop", naglašava on, jednostavno ne trpi program koji je zamišljen. Iako je dobitnik nagrade za glavnu železničku stanicu, uverava da je njoj ipak mesto u Novom Beogradu, pored otvorenog tržnog centra. "Prokop", prema njegovom mišljenju, treba da ima status stajališta, jer, iako se nalazi pored autoputa, u suštini je nepristupačan.
– Iz grada tamo možete doći ili preko Bulevara oslobođenja ili preko Ulice kneza Miloša. Nema sumnje da bi došlo do saobraćajnih opterećenja u pomenutim pravcima. Veliki problem kojim bi isključivo trebalo da se pozabavi Urbanistički zavod jeste, ako ovde podignemo trgovinski centar od nekoliko stotina kvadrata, u Novom Beogradu 500.000 kvadrata, šta ćemo da gradimo u Savskom amfiteatru (namenjen za luksuzni poslovno-stambeni kvart) kada izmestimo prugu. Urbanisti valjda treba da odluče gde, šta i koliko može da se gradi, a ne da nas koncesionar na to podseća – navodi Malrtin.
Cifra od 40.000 putnika, oko koje su se "Trigranit" i "Železnice" sporile, prema njegovom mišljenju, nije problem. Jer, ako bi to bila regionalna i međugradska stanica kroz nju bi, dodaje, moglo da prolazi i po 100.000 putnika dnevno.
Novi Beograd, na mestu gde Sava pravi najveći luk, prema rečima profesora Maletina, jeste gravitacioni centar Novog Beograda. Osim železničke stanice regionalnog, međugradskog i gradskog prevoza, tu bi bila smeštena i glavna autobuska stanica i terminal Jata. To je više nego dovoljan razlog da dobije status glavne železničke stanice.
Predlog saobraćajnog instituta CIP, kaže direktor Milutin Ignjatović, jeste, međutim, da umesto jedne glavne železničke stanice budu izgrađene četiri prolazne koje bi pokrivale najveće gradske rejone.
– Imali bismo putničke stanice Rakovica, Beograd centar (Prokop), Novi Beograd i Zemun. One bi, osim za međunarodni, bile korisne i za gradski i prigradski saobraćaj. Tokom devedesetih smo imali podršku Republike, grada i "Železnica" i na "Prokopu" je sagrađena ploča, odnosno temelj buduće stanice, dimenzija 400x100 metara. Ideja je da se na površini nalaze šalter sale, čekaonice i administracija, a ispod ploče bi bili peroni s deset koloseka. Dovedeni su voda i struja. Urađeno je i 32 kilometra tunela kroz jezgro, dedinjski za Rakovicu i vračarski za pravac Pančevo – kaže Ignjatović.
On je izričit da "Prokop" mora biti završen, jer je u njega dosta uloženo. Prema nekim procenama, taj deo beogradskog železničkog čvora do sada je "progutao" više od 800 miliona evra.
– Nema šanse da se odustane, niti da se "Prokop" poruši. Trebalo bi samo pronaći modus za rešavanje problema. To žarko žele i grad i "Železnice" i Ministarstvo. Ako je problem poslovno-komercijalni centar, zašto umesto njega ne bismo izgradili stadion na kome bi, recimo, mogli da nastupaju naši proslavljeni teniseri, Ana Ivanović, Novak Đoković i Jelena Janković – predlaže direktor CIP-a.
On upozorava da izgradnjom "Prokopa" neće automatski biti oslobođen Savski amfiteatar. Da bi glavna železnička stanica zauvek napustila ekskluzivnu lokaciju pored Save , najpre treba prvo izgraditi tehničke stanice Zemun i Kijevo, kao i robne stanice Karaburma i Makiš.
Profesor Maletin, pak, smatra da Savski amfiteatar može odmah da bude ispražnjen i bez robno-tehničkih stanica, ali, prema njegovom mišljenju, oni koji odlučuju nisu spremni na tako radikalne poteze.
Budući da ovi važni projekti, uslovljeni jedan drugim, decenijama "tapkaju u mestu" i ostaju samo kao pusta želja nekoliko generacija političara i inženjera, postavlja se pitanje da li je u redu da graditelji nude više nego što je realno da bi pobedili na tenderu, a potom pregovaranjem pokušavaju da spuste iznose na koje su se obavezali i pri tom postavljaju neostvarljive uslove. Pitanje je takođe da li je opravdano insistiranje države na završetku megalomanskih projekata iz perioda bivše Jugoslavije.
Jer, podsetimo, izgradnja "Skadra na Bojani", kako mnogi nazivaju "Prokop", počela je davne 1977. godine. Zbog nedostatka novca radovi su prekinuti osamdesetih godina. Devedesetih je izgradnja nastavljena i opet iz istog razloga prekinuta 2000. godine.
--------------------------------------------------------------------------
Na tenderu 15 zainteresovanih
Na pretkvalifikacioni tender koji je raspisan još 2005. javilo se 15 potencijalnih izvođača radova. U drugoj fazi ponude je dostavilo devet kompanija, posle čega je jedna odustala, a 10. marta prošle godine, u završnom delu tendera, otvorene su ponude "Trigranita", "Energoprojekta" i konzorcijuma "Pavlović – Negl" iz SAD. Sve uslove zadovoljili su "Trigranit" i "Energoprojekt" i deset dana kasnije prihvaćen je predlog da posao bude dodeljen "Trigranitu".
--------------------------------------------------------------------------
Planirane stotine kvadrata
Prva faza radova u "Prokopu", čiji su temelji postavljeni pre tri decenije, kako je bilo predviđeno tenderom, obuhvata izgradnju 128.000 kvadratnih metara poslovno-stambenog prostora na armiranoj betonskoj ploči, koja se nalazi na koti 105 nove putničke železničke stanice "Beograd centar" i 10.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora ispod ploče.
U drugoj fazi radova, u kompleksu "Prokopa" bilo bi izgrađeno još oko 170.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a vrednost čitavog posla je više milijardi dolara.
--------------------------------------------------------------------------
Gradski arhitekta o "Prokopu"
Đorđe Bobić, gradski arhitekta, za "Politiku" je nedavno rekao da u tenderu jeste bilo nekih manjkavosti, kao i to da grad nije učestvovao, ali o premeštanju glavne železničke stanice u Novi Beograd nema ni govora. Svim gradskim planovima je predviđeno da glavno stajalište bude u Prokopu.
– Osim toga, na sastanku kod ministra Velimira Ilića pre godinu i po dana, gradonačelnik Nenad Bogdanović je obećao da će grad od naknade za građevinsko zemljište izgraditi prilazne puteve "Prokopu", jer je izgradnja te stanice interes Beograda – kazao je Bobić i dodao da će grad ispuniti to obećanje iako je to veliki ustupak investitoru i železnici.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 25.08.2007.]
