Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proizvođači nezainteresovani za jeftine lekove

U državnim apotekama tvrde da u ovom času nema dramatične nestašice, ali je činjenica da u svakom času nešto nedostaje. – Tenderska dokumentacija skuplja od leka

„Lasiks”, diuretik kojim se izbacuje suvišna tečnost iz organizma, „hidrokortizon” tablete, kortikosteroid koji se koristi u mnogim medicinskim indikacijama, antibiotik u spreju „eritromicin”, za decu alergičnu na penicilin, „sinkum 4” veoma važan lek protiv zgrušavanja krvi, „kliacil” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << antibiotik, samo su neki od lekova kojih trenutno nema u državnim apotekama.

Zajedničko za pomenute medikamente jeste da ih proizvodi neka od tri nekada najveće srpske fabrike lekova: „Jugoremedija”, „Galenika” ili „Srbolek”, koje se sada, kako ekonomisti stručno kažu, nalaze u restrukturiranju, a zapravo kubure i sa proizvodnjom i sa prodajom lekova koji su decenijama unazad bili njihovi „zaštitni znak”, na koje su se naši građani navikli.

Magistar farmacije Milana Dučić, rukovodilac Centra za informacije o lekovima Apotekarske ustanove „Beograd”, međutim, kaže da u ovom času nema dramatične nestašica u državnim apotekama, ali je činjenica da u svakom času nešto fali, pa je za osobu kojoj treba baš određeni lek nestašica – stoprocentna.

Takođe, naša sagovornica kaže i da je veliko pitanje da li je traženi lek nezamenljiv, jer iako pacijenti tako misle, to nije uvak istina.

Šta građani da rade u situaciji kada leka koji traže nema?

– Moj savet je da lek koji ne mogu da nađu zamene takozvanom paralelom, lekom sa identičnom aktivnom supstancom drugog proizvođača. Ako takvog leka nema, pacijent bi trebalo da se vrati kod lekara koji će mu propisati lek iz slične farmakološke grupe – kaže Milana Dučić.

Naša sagovornica objašnjava da su mnogi lekovi „prešli” na takozvanu De listu, koja omogućava zdravstvenim i apotekarskim ustanovama da ih same nabave. Tako, nabrojane lekove zamenjuju novi nazivi: „furosemid” uspešno zamenjuje „lasiks”, koji je radila zrenjaninska „Jugoremedija”, „molsidomin” zamenjuje nekadašnji „lopion” lek za cirkulaciju, koji je proizvodila „Jugoremedija”, umesto „sinkum 4” na recept se sada piše „asenokumarol” , nađeno je rešenje i za zamenu litijum-karbonata, medikamenta za neke psihičke poremećaje, koji je proizvodio „Srbolek”, takođe se našao na toj De listi.

– Međutim i za De listu su apotekarskim ustanovama potrebni tenderi. Da bi se zadovoljili svi zahtevi mnogo je procedura, mnogo formula i uvek bude praznog hoda koji otvori put za kraću ili dužu nestašicu nekog leka – objašnjava Dučićeva.

Ona primećuje i da je teško tvrditi da je nova praksa naterala i lekare i pacijente da se „prestroje” i da pišu na recept ono čega provereno ima. Primer je antibiotik „eritromicin” u sirupu, koji proizvodi „Jugoremedija”, kojeg nema već dugo na tržištu. Ipak traži se obično za decu koja su alergična na penicilin, jer pedijatri smatraju da je to baš lek izbora za određeni problem.

Apotekari se međutim slažu da je i dalje u toku „uhodavanje” procesa javnih nabavki u državnim apotekama koje prate brojni problemi. Ima situacija da se neki lek traži na tenderu, a niko od proizvođača ga ne ponudi. Ili se nabavi određena količina, a onda odjedanput poraste potražnja tog leka, iz bilo kog razloga, (zato što apoteke iz unutrašnjosti nisu nabavile), i ono što je planirano da se izdaje za dva meseca potroši se za jedan mesec i opet se stvara praznina i problem do sledećeg tendera.

U apotekarskoj ustanovi „Požarevac” tako se dogodilo da na uredno raspisan tender za 73 partije, a svaka predstavlja jedan lek ili medicinsko pomagalo, niko nije dostavio nijednu ponudu.

– Ima slučajeva da neko zbog male vrednosti partije, nije hteo da prikuplja konkursnu dokumentaciju koja sama po sebi košta i mnogi ponuđivači su zaključili da im se više isplati da odu kod privatnika koji ne moraju da raspisuju tender za nabavku lekova, već mogu slobodno da zaključuju ugovore i nabavljaju robu, a lek se takođe izdaje na recept – kaže Slobodan Perućica iz AU „Požarevac”, član komisije za tender.

Tako se sada po jeftin lek ide u privatnu apoteku.

Žitelji ovog okruga u državnim apotekama ne mogu da nađu 50 lekova, jer se jednostavno za njih niko nije javio na tender. Nema „izonijazida” od 100 i 300 miligrama, antibiotskih „azitromicin” kapi , „embecin” prašak za razne povrede i rane, „Jugoremedijinog” antibiotika „kliacila”, „stanicid” masti i tableta, a od pomagala niko nije ponudio urinarne katetere za jednokratnu upotrebu ili endotrahealne kanile, pa će zbog toga morati da ponavljaju tender.

O. Popović

objavljeno: 09.12.2013.

Nastavak na Politika...