Izvor: Politika, 08.Jul.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohujala „zlatna vremena” maline
Milomir Stojić iz Mirosaljaca, koji se tri decenije bavi malinarstvom, smatra da malinari nikad više neće moći da zarade više novca, jer kad ovog voća ima u ponudi onda je jeftino, a kad slabo rodi, kao ove godine, nema dovoljnih količina i uzalud visoka cena
Mirosaljci kod Arilja – U najrodnijem malinjaku, u brdima Mirosaljaca, kod svetskog rekordera Milomira Stojića, povijaju se zasadi pod rumenim plodovima maline. Bere je ovih dana kod tog gazde 54 berača sezonca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a i cela njegova porodica ima posla preko glave dok traje berba.
Stojić je, inače, znan kao majstor bez premca za malinu: u ovom malinjaku (oko 3,5 ha) pre četiri-pet godina prinos sorte vilamet bio je izuzetnih 30 tona po hektaru. Taj rezultat, ovde ostvaren pa ponovljen, smatra se nezvaničnim svetskim rekordom.
Ima li rekorda ovog leta, pitamo Milomira u kratkoj pauzi njegove celodnevne užurbanosti. – Nema, ni izbliza. Rod maline je slabiji za trećinu, iznosi oko 20 tona po hektaru. Minula sušna godina i hladno proleće doprineli su tome. Ali, kvalitet je dosta dobar, naročito vilameta, dok je plod mikera nešto sitniji. Već je, evo, obrano dve trećine vilameta i polovina mikera. Dobro je, ne žalim se – odgovara malinar rekorder.
Pune tri decenije Milomir Stojić se bavi malinarstvom. Uvek je neumorno radio i tražio načine da poveća prinose. Malinario je i u „zlatnim vremenima“ ovog voća tokom osamdesetih, upamtio i nepovoljne godine, muke oko cene. Zahvaljujući, kako objašnjava, velikom radu, ulaganjima, primeni znanja, a pre svega velikoj ljubavi prema ovom poslu dosegao je vrh. Iskustvo mu kaže da su „zlatna vremena“ maline zauvek prohujala: malinari nikad više neće moći da zarade veće pare, jer kad ovog voća ima u ponudi onda je jeftino, a kad slabo rodi, kao ove godine, nema dovoljnih količina i uzalud joj je cena visoka.
– Kako koja godina, sve više je neizvesnosti, a manje zarade u malinarskoj proizvodnji. Razlog je neumerenost: nezajažljivi su i proizvođači i otkupljivači. Prvi bi da cena raste što više bez obzira da li je to realno, drugi da malina koju otkupljuju bude ispod cene. Ovog leta, pri slabom rodu, kilogram se u otkupu plaća oko 200 dinara, što, realno, možda za dvadesetak dinara može naviše. A država, kako čujem, ove godine najavljuje da bi pomogla njenu prodaju. Eh, kad maline malo ima onda i stara baba može da je proda. A gde je država bila kad smo je imali u višku, neprodatu u skladištima. Tada je ćutala, nije htela da se meša – naglas razmišlja Stojić.
Ovaj malinar u svojoj hladnjači sa 50 tona skladišnog kapaciteta zamrzava i čuva svoj rod, pa ga ne dotiču letnja variranja otkupnih cena. Malinu prodaje u onom periodu godine kad je skuplja. A odnedavno, uz najrodniji malinjak vilameta i mikera, Milomir sadi na tri hektara i jesenju sortu maline polka. Tokom avgusta počinje berba, trajaće sve do decembra. Biće iz Mirosaljaca sveže maline i kad zahladni.
Branko Pejović
objavljeno: 09.07.2013.
