Izvor: Blic, 14.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit od lečenja stranaca
Profit od lečenja stranaca
Od stranih pacijenata koji dolaze u Srbiju na lečenje u zdravstvenu kasu godišnje se slije 10 miliona evra. Zbog operacija na srcu, onkologije i grudne hirurgije, u Srbiju najčešće dolaze građani Slovenije, Albanije, Ukrajine, Makedonije i Republike Srpske.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje' leče se pacijenti iz Ukrajine i Albanije, dok u Sremsku Kamenicu dolaze građani Slovenije i Republike Srpske. Institut za radiologiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i onkologiju zbrinjava pacijente iz Republike Srpske i Crne Gore, a Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj prima najmlađe sugrađane iz Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije.
- Naši kardiohirurzi izuzetno su stručni i cenjeni, pa zato i nije čudno što kod nas dolaze građani iz zemalja u okruženju. Takođe, naši fakulteti medicine i stomatologije obrazuju kadrove koji mogu da budu centar jugoistočne Evrope. Svi oni su obučavani u najvećim klinikama u Evropi i Americi. Zbog toga je naš cilj da razvijemo pružanje zdravstvene zaštite i strancima. Planiramo da osposobimo ustanove tercijalnog nivoa da mogu da pružaju usluge građanima i iz drugih država Balkana i cele istočne Evrope - priča za 'Blic' dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.
Jedini problem sa kojim se suočavamo jeste infrastruktura zdravstvenih ustanova, uslovi u kojima se radi i oprema. Ministarstvo zdravlja ulaže u opremu, ali stanje zgrada za sada je najveći problem. Da bi stranci više dolazili, u našim ustanovama mora da postoji i neki standard.
- Dobro grejanje i toplu vodu treba da imaju sve ustanove, kao i krevete koji se ne raspadaju. Ovi pacijenti stranci moraju da budu sami u sobama, a ne da ih dele sa još 10 pacijenata - kaže dr Antić.
Ugovori sa strancima
Novac koji ustanove zarade od stranih pacijenata potroše na vraćanje dugova, na kupovinu opreme i nešto minimalno nagrade doktore koji su obavili operaciju.
- U proseku svaka od ovih ustanova zaradi miliona do milion i po evra. Ministarstvo zdravlja trenutno ne može da ulaže novac u apartmanski deo za strance, već to moraju same ustanove, jer moramo prvo da pružimo zdravstvenu zaštitu našem stanovništvu - ističe dr Antić.
Za sada nisu ostvareni kontakti sa stranim osiguravajućim kućama, ali veliki evropski fondovi su zainteresovani za sporazume o socijalnom osiguranju.
- To znači da, ako se desi da se strani građanin razbole ovde, njihovo lečenje će biti besplatno, ali će kasnije te troškove njihov fond platiti našem. Za nas je to u ovom trenutku nepovoljno, iako imamo ugovore sa većinom osiguravajućih fondova iz inostranstva. Imamo sklopljene ugovore o socijalnom osiguranju sa Nemačkom, Austrijom, Francuskom, Luksemburgom i drugim evropskim zemljama - kaže dr Antić.
Prema njegovim rečima, fond Republike Srpske duguje Institutu za onkologiju 10 miliona evra. Međutim, prebijeni su neki dugovi tako što su ovom institutu kupili linearni akcelerator. Isto tako fond Nemačke dugovao nam je milion evra za njihove građane koji su bili na proputovanju i slučajno su se razboleli ovde. Sonja Todorović
